Bogoslovlje

Четврти покрет за преурефење школе истакао je као основу „школу рада“. Мисао о школи рада дошла je у Немачку већим делом споља. У Данској je још око половине 19 века била на гласу школа рада, у којој се неговала зшатска настава. Немачки учитељи држали су се у почетку скептички лрема резултатима те школе. Они су одбацивали школу рада и тражили, да се деца поштеде од рендисања, стругања, плетења и др. радова руку, бар док су у школи. По њиховом мншљењу рад руку нема васпитне вредности, стога га не би требало ни узимати као школски предмет. Али, ово расположение немачких учитеља према ручном раду демантовала je пракса. Заједнички рад по радионицама, у којима су вршени опити с дедом ван школског времена, показао се као веома важна чињеница за само васпитанье. И школски саветник за град Минхен г. Кершенштајнер увео je ручни рад као засебан наставни предмет за старију деду. Он je по школама завео радионице и тражио, да се ручни рад изучава као обавезан предмет у свима вишим разредима основних школа. Г. Кершенштајнер je мислио, да се ручни рад не може предавати у нижим разредима, зато га je и завео само за старију школску деду. Међутим други педагози тражили су, да се ручни рад заведе и за машу деду. По њиховом мишљењу за мању деду по угледу на Ф. Фребела (1782 —1852) могле би се створити нове форме, које би одговарале њиховом узрасту. Тако je ручни рад продро и у ниже разреде основне джоле. Нарочиту примену пак нашао je у забаеишткма и школама за слабоумну деду. Ту je служио још и као потстицајно средство за духовни рад. Малој деци нису давани чекићи, тестере, сврдлови и др. алати за рад, већ нож и маказе за из· резивање разних слика, за сечење обојених хартијица и прављење слика од њих и т. д. Али рад руку почео се згодно примењивати и као помоћно средство у другим предл\етима. Ако су деца у првој години школовања требала да изуче бројеве, учитељ им није показивао, као раније, само прсте и говорио: „Ово су два, ово три а ово осам“, већ их je упућивао на рад с дрвцима. Деца су правила од дрваца уличне фењере, куће, кола и др. предмете. За фењер нпр. стављала су једно дрвце водоравно, па онда три усправно и завршила троуглом од дрваца. Таквим радом деца су се упознавала са бројевима и са њиховим садржајем. И то je за њих имало много више значаја него показивање прстију.

232

Богословље