Bogoslovlje

У разлагању секундарног степена знања, т, зв. „предоџбеног" схваћања обухваћени су једнако јасно закони асоцијације, као и пре неколико деценија још неистражене тенденције „предоџбеног“ понављања као итерација, персеверација ит. д. „Предоџбени“ типови, сећање и фантазија, њихова генеза и законитости образложени су јасно (на примерима) и лепо. Приказујући и објашњавајући настанак, значење и употребупојмова штета je што аутор уз теорије апстракције и Бунтовутеорију репрезентације није узео у обзир и нека друга истраживања на пр. Cassirer-a, Hönigswald-a и других који настоје одредити појам као „правило" према коме се у разним конкретним случајевима мења према потребама садржај, а по томе и oncer појма. По тим би разлагањима найме постали јаснији они разлози апстракције, дистинкције и изолације; а и следеће поглавље о суђењу добило би додуше мало лабавије одређен, али, по нашем мишљењу, стварније окаректерисан однос суда и појма. Аутор je мишљења да je појам примарнији од суда. Неки ученици вирцбуршке школе су нзстојали експериментално показати како je суђење примарније од поимања, што je додуше и аутор делимично уважио напред у кгьизи код осета, али није овде до краја извео. Питање je свакако како би се та, делимично још проблематична питаньа, унела у једну популарну психологију. Говорећи о доживљају појма штета што аутор није, као код доживљаја суда, оделио временски и индивидуално дет ерминиран доживљај појма од његова објективног смисла односно значења. Код одрефивања суда и дистинкције његових саставних елемената аутор je имао у виду једнако резултате вирцбуршке школе, као и извођења R. Hönigswald-a до данас аутора једне од најопсежнијих психологија мишљења! Лепо су и објектнвно приказана разна мишљења о поставку, вредности и значењу суда. Исто тако јасно и сажето обрађена су питања интелигенције и т. д. У другом отсеку првога дела обрађује аутор сажето на неких десетак страница доживљаје чувствовања. Аутор je подвукао значење интензитета чувства. У квалитативно] подели узео je у обзир само „опреку, угоде и неугоде", Неразумљиво je зашто баш он, као наш најбољи

Богословље