Bogoslovlje

IV. ДЕО На месту где се обично ради у навечерје 1 пасхе, сме се радити до по подне. На месту где се [обично] не ради, не сме се радити. Ако неко оде из места где се ради, у место где се неради, или из места где се неради у место где се ради, то нека му се наметну тешкоће места одакле je отишао и тешкоће места куда je отишао. Али нека не чини измене [изнимку]. Због цепања [које би наступило]. Исто тако ко плодове седме године 2 пренесе из места где су [већ] престали, у место где [joui] нису престали, или из места где [ош] нису престали у место где су [већ] престали, мора их се уклонити. Раби Јуда вели: иди и донеси их себи и ти. На месту где je обичај да се продаје поганима („gojirti·') ситна стока нека се продаје. На месту где није обичај да се продаје, не сме се продавати. Али ни на једном месту несме им се продавати стока (говеда 3 , телад и (магарећа) пулад, нити без мане ни саманом. Раби Јуда дозвољава [да се продају] саманом. Бен Бетера то дозвољава за коње.

1 ~’arvê p e sahim“ рредвечерја, навечерја, пасхе; као за суботу тако je и за остале празннке па и за пасху, дан пре празника важно као пред-спрема за празник, као наше „предпразднетво“, зато се и зове .ταρασκεοή (Jos. Ant. 16, 6, 2. Марк. 13, 42. Мат. 27, 62. Лук. 23, 54. Job. 19, 31, 42.) у очи суботе: Λροσάββατον (Суд. 8,6.). док се у Талмуду обично зове, ,’erev“ = вече, при чему се додаје и име празника да се бо.ъе означи (.Sabbat* .pesah* и т. д.) Навечерје пасхе je 14. нисан, односно већ 13. нисан у вече (од заласка сунчевог), до заласка сунчевог 14 нисана, када већ почиње по јеврејском рачунању пасха, односно 15 нисан. И код речи: ήλθβν δε ή ήμέρα τών άΤύμων ή ζδει θύεσθαι τό κάσχα (Лука 22, 7) по нашем рачунању мисли се на 14. нисан када се по подне клало пасхално јагње. За Јевреје je то већ 15. ннсан односно први дан празника. Петнаестог нисана није се смело нншта радити и све je било затворено, а то je важно за дан смрти Христове. (Исп. Beer о. с. 93. 131. Anm. IV. la)

2 Седма година „Sebi’it" je суботна година, у којој je сва земља морала почивати (Лев. 25,1 след.). Шта je родило само од себе по пољима и по дрвеНу, то je требало да служи за храну. Ако би се штогод од којих плодова спремало у посуде, то се смело јести само дотле док има истих таких плодова и у по.ъу, а чим би Их нестало у по.ъу, морали би се уништити и из посуда (Šebit IX, 4.5).

3 .Behetna gassa* велика стока која се употреб.ъава за посао. Како Јеврејин несме радити на првн дан празника пасхе (Излаз. 12,16. Број. 28,18), то и његова стока мора имати суботњи одмор (Излаз. 20,10), и за то се не сме стока продавати да не изгуби свој празннчни одмор. Та се забрана односи на продају стоке већ 3 дана пред пасху (Aboda zara 1,6; Beer 134. IV, 3)

Богословље