Bogoslovlje

[имају да поступе] пет друштава од по пет или од по десет [особа]. Одабирају по једнога из свакога друштва, и тако имају да говоре. Ако су се помешала пасхална јагњад двојице [лица], то нека си одабере један и други по једнога. Овај нека си узме за судеоника некога са улице и онај нека си покрај себе узме за судеоника некога са улице. Онај нека дође овоме и онај нека дође ономе и нека рекне овако: Ако je ово пасхално јагње мзје, то нека буду твоје руке повучене од твога, и ти суделуј при моме, а ако je ово пасхално јагње твоје, то нека буду моје руке повучене од мога, и ja нека суделујем при твоме. 1

X ДЕО На навечерје пасхе, кад je близу минха, 2 нека нико [ништа] не једе 3 док се не смркне. 4 Ако je и какви сиромах у израиљу, нека не једе, док не седне за стол. 5 . Нека му се не даде мање од четири врча вина, макар се узели и из посуде за сиротињу. 6 Нека му се 7 помета први врч. Шамајевци веле: [најпре] нека изговори благослов дана, а затим нека из-

другоме. Taj делегат се, онда, одриче у име свога друштва пасхалног јагњета, ако je случајно припало другоме, и сматра се гостом тога друштва.

1 Сада и ови ко]и су Познани са улице [испор. Матеј 22, 1 след.] сачињавају са власницима једно пасхално друштво („haburâ “) ина тај начин могу бити делегати кра ј једнога и код другога и одрицати се јагњета.

2 Мисли се, или на клање вечерње жртве или на њено принашање.

3 Свакако једна врста поста, да се што достојније спреме за једење пасхе, као и код нас пред причешћем.

* Исп. Марк. 14,17. όψίας γενομένης.

5 Ако какви сиромах и целога дана, или више дана, није имао шта да једе, ипак му се не сме дати да једе док не почне пасхална вечера, док се не „испружи“ за стол. По грчко-римском обичају, найме, и јевреји су за време гозбе били испружени (лежали) на иеке врсте дивану („mitfa“, κλίνη, lectus), који je био застрт простирачима, при чему се наслањала лева рука на јастуку, а десном се јело (у Нов. Завету άνακεΐσ-θαι: Мат. 9,10. 26,7 20. Марк, 2,15. 6,22. 14,18. 16,14. Лук. 7.49. Лов. 12, 2. 13,23, κα*αθβΐβ»αι Марк, 14,3, Лук. 5,29. άναπίπτειν Лук. 14,10. 22,14) испор. и Ис. Сирах 41,19. Песма над песм. 2,7. Лестир. 1.6. 7.8).

6 .tamhuj“ „зделица за сиротињу“. у којој су се скупљали прилози за сиротињу.

7 ,1о“-,њему“, не односи се на сиромаха него на празничног домаћина (старешину) који руководи целом прославом за време јела, изриче благослов, одговара на поставлена питања ит.д.

27

Талмудски трактат о пасхи