Bogoslovlje

сам себе посматра. Љубав Бога према људима и интелектуална љубав духа према Богу једно je исто. Наше спасење или блаженство или слобода састоји се у непрекидној и вечно] љубави према Богу или у љубави Бога према људима 1 .

VI По своме основном предмету, Богу, Спинозина метафизика могла би се, као и Аристотелева, назвати теологијом. Управо код Спинозе још пре него код Аристотела (и ако су код Спинозе и метафизика и теологија одн. религија само део етике). Сваки човек, као и све уопште, има нечег божанског, јер није друго до модификација божанске супстанције. Али Бог нема код Спинозе ничег антропоморфистичког, ничег људског, сем у колико људи, као модификиције вечне супстанције, изражавају ту супстанцију, т. ј. Бога. Jep Бог je код Спинозе само бескрајна супстанција која ce y људима манифестује на исти нужан начин, као и у свему осталом. Зато je бескрајно биће Божје и његова вечност свима позната 2 . Па ипак Спиноза, видели смо, одваја филозофију, као право сазнање истине, од религије, веровања. Веровање ce састоји y признању највишег ауторитета као Бога, као моралне силе, у послушности према Богу одн. у испуњавању божанских, тј. моралних закона, Али како се Спинозин Бог, који није ништа друго него природа, може схватити као највиши морални ауторитет? На то je питање тешко одговорити потврдно. Зато je често постављано питање: да ли je Спиноза уопште имао религије? Свеет о природи, свест о свету, то je код Спинозе у исто време свест о Богу. И обратно; свест о Богу у исто време je свет о свету. Свест о Богу чини религију. Али може ли се то рећи и за свест о свету? Додуше многи у лепоти света као целине, у космосу, уживају естетски, као у једном уметничком делу. А многи су уживали нарочито баш у Спинознној метафизичкој слици, у његовој слици света као једне божанске целине 3 .

1 Eth. V, prop. 36; demonstr.; coroll.; schol.

2 Eth. 11, prop. 47, schol.

3 Тако je н.пр. Гете, који je y филозофији био ватрен присталица Спинозин, уживао у природи као целини, jep у сваком појаву види симбол бескрајнога, слику целине. Нарочито у човеку, у духу, види он свет у маломе, микрокосмос, као копију, слику, симбол света (целине). Гете види опажа йепосредно, пре сваког фнлозофског размишљања све крајње у бескрајноме, све пролазно у вечноме (.под видом вечности').

42

Богословље