Bogoslovlje

(Јевр. 5,7) све то Он чудесно скупља за нас и претставља у Себи. Лер, Он, као Реч није био ни послушан, ни непослушан. Ово je својствено само потчињенима и онима, који заузимају друго место, ане Њему. .. Али у обличију слуге Он својевољно снисходи ка саслугама и слугама (όμοδούλοις καί δούλοις) и прима на Себе туђи облик. Он носећи у Себи мене цел ог а и све оно, што мени припада, да би у себи као шта огањ топи восак, или као што сунце развејава земаљску пару уништио (δαπανήση) оно, што je код мене најгоре, а мени, кроз сједињење са Њим, предаје оно што je Њему својствено“. J И тако по Ниловом учешу однос човеков према Христу аналоган je односу, у каквом се човек налази према Адаму. Благодарећи оваплоћењу Бога Речи човек се реално сједишава са човечанском, до Бога уздигнутом природом Христовом. Заједно са овим сједињењем пак човек се припаја и нераздељно сједињеној Божанској природи Богочовека, „који се и после узимања обличја (μετά τό βχηματιδθηναι) или тела од св. Деве није лишио свога Божанства, нити га je изгубио.“ 2 Човек уподобљавајући се Христу, може усвајати себи и остваривати у своме личноме животу правац, карактер и садржај живота Христа Спаситеља, „који je паша свих верних и храна и одело“. 3 Ово уподобљавање Христу служи као сретство, коме благодарећи човек постаје фактички учесник заслуга Христових. Духовно општење са Њиме пак чини човека способним за присаједињавање божанском вечном животу и за примаше вечнога блаженства. Одавде се опредељује сав човечји живот, шегово назначеше, виши идеал и шегова права суштина. По Ниловом учешу Господ Исус Христос je први прокрчио пут нашем животу. „Он je показао начин чистога живота, узносећи се увек душом изнад телесних страсти.“ 4 На другом месту je још јасније изражена мисао, да се циљ жи-

1 Изгледа да je св. Нил ово место позајмио код Гриторија Богослова,, jep се у његовом делу .Огайо XXX, Theologica IV“ (Migne gr. s. t. 36 col. 109 ABC) налазимо целе фразе, које се дословно подударају са текстом нашега Нила.

2 Epist. lib. 11. XL col. 213 D.

3 Epist. lib. 11. CXLIV »νομή πάντων πιοτών, καί τροφή, καί ζνδυμα. ό Σωτήρ Χριστός υπάρχει« col. 265 ВС.

1 .De monastica exercitatione“ Cap. IV. col. 721 С упореди epist, lib 11. LIV col. 224 С.

47

Морално-аскетско учење св. Нила