Bogoslovlje

сунца, кретање звезда, величину неба, па се, шта више, често усуфујеш и „богословствовати“ и тежиш да доспеш тамо, где je недоступна истина и где су истраживања опасна, а сам живиш горе од свиња, које се ваљају у блату.“ 1 У другом писму Нил осуфује оне, који се баве незнабожачком реториком и теже да се лепо изражавају, заборављајући аскетску страну хришћанске активности. „Ко се не брине о моралним делима, подражавајући Христу, него тежи дт се лепо изражава, та] je сличан човеку, који претпоставља да једе камени хлеб, којим се, сигурно, неће наситити, него ће пре поломити зубе“. 2 Једном монаху, који je био пре ретор, а који je и после примања монашког чина продужио да се бави грчком мудрошћу и скупљао грчке световне књиге, Нил пише: „Због чега ти и после одрицања од света тако марљиво скупљаш то ђубре, ту прашину, ту прљаву гомилу јелинских књига, које не само да нису корисне, него су штетне“. 8 Та] учени правац у хришћанству, који je тежио да нађе везу и хармонију између грчке философије и хришћанства био je стран аскетском расв. НилаУ За аскетске подвиге, чији je циљ морално уздизање до уподобљавања Христу, грчка философија, по Ниловом мишљењу, не може ништа дати. Она je не само бескорисна, него чак и штетна, Штетна je зато, што je прожета незнабожачким духом, духом идолопоклонства. „Како се ти не стидиш", каже Нил у писму Елевтерију, „називати уздржљивима и мудрима Диогена, Питагору, Платона, који су дошли до таквог бесплодное мудровања (της ματαίοφροΡύνης), да су се клањали и непокретним и мртвим идолима“. (coavijτοις καί тЈ/ύχοις είδώλοις προσκυνησαι). 5 Али негативан однос св, Нила према незнабожачкој мудрости не даје нам права да му приписујемо уски опскурантизам. Напротив, ми смо убеђени да би св. Нил, кад би живео у наше време, у које нам оз •б иљ н a књижевност и свака права наука дају много ду-

1 Epist. lib. 11. CCLXIV col. 333 D - 336 A.

2 Epist. lib. IV Colorbasio LU col. 416 D.

3 Epist. lib. II Comasio ex rhetore monacho LXXtII col. 232 D 233 A.

4 Такав je правац, као што je познато, произашао углавноме из чувене александријске школе, која je под утицајем и руководством Пантена, Климента и Оригена створила хришћанску философију.

5 Epist. lib. 111. XVI col. 377 ВС; упореди epist. lib. I. CLXH col. 148 CD; epist. lib. 111. XXIV col. 381 CD.

59

Морално-аскетско учегье св. Нила