Bogoslovlje

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Προ τ. Dr. Д. Јакшић. Повод ом енциклике папе Пија XI. о васељенском сабору Е феском. Посвећује се 1 500-годишњица 111 васељенског сабора, Ср. Карловци. 1932 стр. 3 7. 8 . (Прештампано из патријарашког Гласника бр. бр. 9. 11. и 12. 19 32. г. ). 1931. г. навршила се 1500-годишњица 111. весељенског caбора. Овај последњи je 431. у Ефесу утврдио, формулисаои објавио дормат весељенске Христове цркве о личности Христа Спаситеља и Пресвете Богородице. Цели православии хришћански исток прославио je овај значајни јубилеј на различите али чисто црквени начин: свечаним службама, јавним говорима, штампаним чланцима и т. сл. Римокатоличка црква je такофе бележила овај јубилеј, али на свој засебни и за њу карактеристични начин. Папа Пије XI поводом овога јубилеја објавио je своју енциклику „de aecumenica Ephesïana synodo quindecim ante saeculis eelebrata“. Најбитнију идеју ове енциклике сачињава аргументација мисли о томе, да су тобоже папски примат и папска непогрешивост били признати на томе сабору, дакле већ почетном V. века. Аутор брошуре, као прави стручњак, потпуно научно, документално и у сваком погледу оправдано и убедљиво, и ако и веома скромно, опрезно и коректно, побија ову папску тенденцију, као сасвим нетачну. Пве свега дубоком анализом аутентичних дела св. Кирила александријског, који je био најважнији фактор 111 васељенског ефеског сабора, писац јасно и силно доказује, да није Кирило александријски никад био присталица идеје примата ап. Петра у средини апостолској нити 'примата римског епископа у васегьёнској цркви. Jour je у овом погледу свестранија, документалнија и јача пишчева карактеристика самог рада ефеског васељенског сабора. Нарочито он истине, да није аутентична баш она.

79

Оцене и прикази