Bogoslovlje

Paul Mihailovici. Legaturi cu 11 uгaleb ise г icesti, dintre romini sirusi in secolulXV XX. s s s S chita istoric a. Chisinau. 1932 г. стр. 78 s . S Млади вредни бесарабски научник разликује четири епохе у историји културно-црквених односа између Руса и Румуна, односно Молдо-влаха. Пр в а од њих обухвата XV и XVI. в. в., када се нарочито испољавају с једне стране односи између московское митрополита Геронтија (1473. —1489. г. г.) и романског епископа Василија, а с друге стране рад јашког црквенога сабора 1595. г., у коме су учествовали и заједнички радили јужноруски и влашки епископи против уније православие источне цркве са Римом (стр. 8—17.) У другој епохи, која пада на XVII. в., централним .моментом јавља се личност и рад Петра Могиле, којн je пореклом био молдовски војводић, па je после у својству кијевског митрополита (1632. 1646, г. г.,) пружао свестран/ и силну помоћ својој домовини, између осталога и културно-просветну (стр. 17,—32.). XVIII. век био je трећом епохом, када су се многи Румуни свештеног и цивилног сталежа (н. пр. Кантемири Д. и А. и др.) пресељавали у Русију, где су имали мањи или већи уплив на црвени и литерарни живот и рад своје друге отаџбине, која, поставили онда моћном и великом царевином, шачела je да даје одбрану православној цркви у Румунској, нарочито у Трансилванији, где je православље било јако припьечено, па када се под утицајем познатог аскете Пасија Величковског, који долази и стално настањује се у Молдавској, овде ствара и јако развија аскетски и калуђерски рад, који се затим у XIX. веку знатно испољава у животу руске и румунске цркве (стр. 32. —43). Последњу чет в рту епоху сачильава XIX век, када упоредо са наставкой културно-просветног рада у Русији различитих исељеника из Румунске (н. А. Стурдзе и др.) важним средиштем кутлурно-просветних односа између Русије и Румунске постају руске духовне академије, нарочито најстарија од њив кијевска, која je брзо и богато процвела на темељу реформе, изведене иницијативом и заслугом горе споменутог Петра Могиле, поставили чак истинском матером свих руских школа, и у којој сада свршавају своје више богословско обра-

81

Оцене и приказы

Богословље