Bogoslovlje

Патријарха Консгантинопољског решење. Ефески Дионисије. Ираклиски Мелетије. Кизички Константије. Никејски Јоаникије. Дерконски Григорије. Паронаксиски Скопски Антим. Босански Калинин.“ Исп. доцније документе Бр. ГХIХ од 1846, Бр. LXX од 1847 г. и Бр. LXXIV од 1862 г., у којима се епархиЈе Н и шк а и Нишавска опет наводе свана за себе, по чему изгледа као да су не много после 1815 г. поноворастављене једна од друге. Док. Бр. XXIV. (Стр. 75 —76). Год. 1818, фебруар, индикт VI. Синодални акт истог патријарха Кирила VI о подизању епископије Триполице у Пелопонезу, раније патријаршиске егзархије, на степей митрополије, и о присајединењу к њој епископије Амикла. И овај je акт, заједно с другим митрополитима,. члановима синода, потписао напред поменути митрополит Скопски Антим (»'О Σκοπείων "Ανθιμος«), и то као· трећи од краја. А као последњи, потписао га je митрополит Де барски Доситеј (»'О Δεβρών _lοσίθεος«). Док. Бр. XXV. (Стр. 76 —79). Год. 1818, фебруар, индикт VI. Синодална снгилија истог патријарха Кирила VI о присаједињењу егзархије Медова ка тамошњој грчкој школи. И ту je, на исто месту као и у претходном акту, потписан речени митрополит Скопски Антим (»Ό Σκοπείων ’Άνθιμος«). Док. Бр. XXVIII. (Стр. 83—85). Год. 1824, мај, индикт ΧΙΓ Синодална листана патријарха Антима 111 о унапрефеььу архијепископије Прикониса за митрополију и о одликовању митрополита Козме и његових наследника титулом „пречасни, и егзарх деле Пропонтиде“. Мефу осталим синодалним митрополитима, потписницима ове листине, налазимо као претпоследњег митрополита Пелагониског (то јест Битољског) J о с и ф а (»'О Πελαγωνείας ‘Ιωσήφ«). Док. Бр. XXIX. (Стр. 85—87). Год. 1824, мај, индикт XII. Посланица истог патријарха Антима 111 и синода свештенству и народу епархије Прикониса поводом њеног унапрефења за митрополију. И ту je, заједно с осталим синодалима, потписан али као последњи тај исти митрополит Пелагониски Јосиф (»Ό Πελαγωνείας Ίωθήφ«).

114

Богословље