Bogoslovlje

Иако примимо годину Пајсијева избора као тачну, не можемо, без колебања, примити податак записа о дану његова избора. Јован je умро 14 октобра, a избор Пајсијев, како сведочи запис, извршен je 4 октобра исте године, дакле десет дана пре Јованове смрти. То би, ако се податак узме као тачан, био јединствен случај. По канонима васеленске цркве после смрти једног епископа његова катедра се мора попунити у року од три месеца и толико највише сме у редовним приликама трајати удовиштво епископске катедре за коју je сваки епископ венчан (ср. 25 правило IV Вас. сабора). У овоме случају, који je врло интересантан, могуће су само две претпоставке ; или су наши виши црквени кругови били изгубили сваки траг о судбини одведеног патријарха, па, под притиском озбиљне ситуације у којој се налазила и црква и народ, пожурили да изаберу патријарха и тиме отклоне то ненормално стање у цркви. Или се нису уопште издали повратку патријарха Јована, који се je, својим везама са хришћанским државама и радом на ослобођењу од Турака, много компромитовао код турске државне власти. У томе случају Пајсијев избор могао je бита непосредно после Јованова одласка у Цариград. Ова би се претпоставка слагала са напред цитираним мишљењем г. Ст. Димитријевића, да je Јован при одласку у Цариград Пајсија поставио за свога егзарха. Ми, на жалост, не знамо тачно датум поласка Јованова у Цариград, нити знамо колико je времена протекло од његовог одласка до смрти. Ј. Томић наводи, по извештају капетана Joвана Ренезија, да je патријарх Јован отишао у Цариград join у лето 1614 године. 1 Тако исто не знамо тачно ко je отправљао патријаршијске дужности до Пајсијева избора. Но важно je оно што нам саопштавају и записи и летописац, а то je, да je Пајсије саборно изабран и да je изборни сабор сачињавало мношто митропрлита и епископа (magno mumero) заједно са клиром и да су избору присуствовали „magnates seu vlasteli et personae nobiles.“ Из овога би се дало закључити. да je унутарња организација српске дркве, и ако je била у ропству, била добра и чврста. Летописац, који je забележио овај податак зна ко све сачињава патриаршијски

1 J. Н. Томић, Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. ради устамка на Турке. Београд, 1901, с. 21, белешка 57

129

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски

Богословље