Bogoslovlje

саслушавању давали корисна обавештења по приликама и догађај у Турској и у земљама кроз које су пролазили.“ 1 О карактеру тих политичких мисија, о предлозима које су они чинили руском цару и његовој влади ми не знамо скоро ништа, јер искази такве природе нису бележени у протоколе саслушања. „Записивало се углавном само оно, што се тиче протеривања преко границе и количина дате им милостиње.“ 2 Искази политичке природе саопштавани су усмено. Ипак, на основу извесних чињеница, да се закључити, да je Антонијева мисија била и политичка тим пре, што je, по мишљењу Д-ра Р. Грујића, Пајсије неко време водно преговоре са Римом. Када није имао успеха „почео je обраћати већу пажњу на православну Русију.“ 3 „Онако сјајном пријему Антонија на двору, вели Димитријевић, свакојако су допринеле добре особине његове и политичка саопштења и разговори са царским доглавницима, па и са самим царем Михаилом Теодоровићем, и ако je од тих његових разговора на хартији стављено само то, како je „просиль Государь епискпба о спасениъ. 4 7 јуна 1641 године дошао je у Москву митрополит скопски Симеон. За њега се вели, да je „извршио тешњу везу измену пећске патријаршије и Русије.“ 5 23 јула 1641 Симеон je предао цару молбу тражећи да цар да „српској саборној цркви“ (пећској) златопечатну повељу с молбом, да повеља гласи на име патријарха Пајсија. „...Пожалуй меня богомольца своего,“ вели митрополит Симеон у својој молби цару, „вели господарь пожаловать дать государеву златопечатную грамоту въ сербскую соборную церковъ въ монастыъ петцкш й, јер вели даље святительствующе въ ней Паисью архl'епископу сербскому богомольцу твоему государеву, а твоя дарскя милостыня по манастырем исполнилась повсюду, а саборная, Государ, церковъ велми страждетъ оть нечестивыхъ Агарянъ.“ 6 На ову молбу митрополите Симеона издао je 1

1 Станојевић, Енциклопедија, књ. 111, с. 822;

2 Ст. Димитријевић, Одношаји, с. 228;

3 Ст. Станојевић, Енциклопедија, књ. HI, с. 270;

* Ст. Димитријевић, Грађа за српску историју из руских архива и библиотека (Споменик С. К. A. LUI, с. 277).

5 Ст. Димитријевић, Одношаји, с. 228 —229.

6 Ст. Димитријевић, Прилози расправи Одношаји пећских патријараха с Русима.“ с. 60, бр. 2.

141

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски