Bogoslovlje

жде образомь дрьжати nfeima дьневьнаш и ноштьнага...,“ ·) и Доментијан сам за себе каже да je тај канон држао у исто] ћелији за време краља Уроша („вь тоижде келии тожде канонь пр'Ьдрьжештоу нЪкоюмоу чрьньцоу игеромонахоу Доменьтханоу“ в. Демон. 11, 171 —2).

ПРАЗНИЦИ

Подаци у биографијама о празницима су доста опширни Тамо имамо не само помена о празновању појединих годишњих празника, него и о канонизирању св. Симеуна. Овде ћемо изложи™ места где се помиње празновање појединих празника у години, а после ћемо се зауставити на материјалу, који говори о установљењу празника св. Симеуну. Кад je Методије, послан од Симеуна и Саве, донио крст од часног дрвета и предао Стефану, каже се да „сконьчавьше слоужьбоу чьстьнаго и животвореща крьста, и праздьнованыа и створии вьсь дьнь ть..“ (Стефан, 16; Домен. I, 68) Одређујући време кад су Стефана напали угарски краљ каже „бТше бо врТме по праздьникь господа Бога нашего, иже по пасцТ славнаго и свТтлаго вьскрьсенша“ (Стеф. 21). За време борављења Расткова у Ср. Гори првих дана, Доментијан напомињући један моменат из Расткова живота тамо „и сьлоучи се дьнь праздьникь недельный; вь дьнь же соуботьныи вь навечериге недолге сьтвори велико веселше.,“ (И. 122). Затим ускоро иза тога “сьлоучи се праздьникь благовТштенша прТсветьпе Богородице ватопедьскьпе; и звань бысть игоуменонь и вьс'Ьми братигами ватопедоскыими на праздьникь по обычаю светогорьскомоу..“ (Домен. 11, 127; Теод. 22). Дакле овде се говори о црквеној слави, jep je манастир Ватопед повећан Благовестима. После Савиног посвећења за архиепископа истога дана, патријарх je наградио све који су с њим служили митрополите, епископе, Попове и ђаконе; то je исто учинио и цар и „сьтори праздьникь вь ть дьнь вь име нарекь новоосвештенааго арьхшепископа кирь Савы..“ (Домен. 11, 219). О празновагьу, односно установљавању празника св. Сави, немамо података осим само што Доментијан и Теодосије кажу на по једном месту, да Владислав приликом преноса Савиних моштију великь же трьжьствомь празникь ... светаго сьтворивь,,.“ (Теод. 216;

') То je т. з. К а р e j ск и Типик (в. Ћоровић, пом дело стр. IV—VIII).

157

Литургички материјал у старим српским биографијама XIII века