Bogoslovlje

на који било богослужбени чин обвезао се je да ће претрпети 39 штапа или платити 12 фор. Сва та глоба ишла je у корист митрополитове кујне „на куињу митрополитску“. б) За погрешке ван цркве. Ако би који београдски свештеник отишао кудбило изБеограда, без знања и благослова митрополито в а двора или протопопе („пр’ваго нам иереја“) имао je да претрпи 24 штапа или да плати 6 фор. глобе; за сва к у ружну или увредљиву реч („за празно слово или неподобнују реч"), којом један-другог нападну или где било пред народом изговоре, трезвени или пијани, имаће да приме 24 батине или да положе 12 фор. глобе, за случај да кога било од београдских свештеника позову да принести тешког бοπέ сник а или крсти младенца на самрти, а он одбије и пошаље људе коме другом свештенику, одређена je иста казна; ако домаћи свештеникови затаје свештеника у кући, у случају да га ко било затражи за духовну потребу, подлежао je истој казни; иста казна стизала je свештеника и онда, ако би он био негде у вароши код „коега христианина“ парохијанца, и ту га потраже ради духовних потреба, a тај га „газда“ у чијој je кући затаји; na je у том случају и домаћин плаћао глобу од 12 фор. „на варошку кућу“. Најзад, сваки свештеник који би без благослова (добијеног од митрополита или проте) звонио или без звоњења обавио богослужење („чатио“), имао je да претрпи 12 батина или да плати 6 форинти. Обвеза се завршује овом изјавом: „На све сие више речен’не и нам обештане пункте пред вашим преосвештенством, без милости на се отмаштение просимо, јако би кои от нас у ком винован нашао (се); при коего и остаемо најнижшии раби и служители вашего преосвештенствија, ниже рукописним своим знамением положени и печатом именитим потврждени. Дато у Белиграду месеца августа 24 -1721—рока“. А поред у црквеном воску ударених својих печата потписали су се: Сава Рајковић, Велимир Ивановић, Јован Јанковић и Ћирил Марковић; прва двојица и последњи називају

163

Мањи прилози