Bogoslovlje

весну жељу да буде ова унија“ (р. XV. ff.). Баш као такав занесени присталица идеје о унији и могао je м. Петар Могила, да састави СО, који je бајаги, прожет латинским духом. Али je ово сасвим неправилно схвагање личности м. Петра Могиле. Он je био и сувише убеђени и непоколебљиво верни син источне православие цркве, да би се код њега могло појавити унионистичко расположение. Треба се салю упознати са аутентичннм делима м, Петра Могиле било оригиналним, у облику црквених беседа, посвећења и предговора ка разним књигама, које су се штампале за време његовог живота у кијевској печерској штампарији, било једноставним издањима и компилацијама (види; ibid. стр. 190,—191., 193. —200., 228.-229., 241., 244., 248., 259., 287. —307.), — да бисмо разумели сву психолошку немогућност таке претпоставке о м. Петру Могили. С друге стране, није се сачувало ниједно фактично сведочанство, нити који други прави доказ у корист унионистичког расположења м. Петра Могиле. Истина, лшоги су сувременици и говорили и писали о жељи разних људи, да м. Петра Могилу како тако привуку на страну уније. Чак и сам папа Урбан Vili, писао je и другилг лицима а и самоме м. Петру Могили о својој жељи да њега види у унији са Римом. Све ово, нама већ одавно познато, салю понављају писци књиге коју раслгатрамо (р.р. XVI—XVIII.). Али ни ови људи, нити ико други није досада пронашао ни најмањи траг стварне унионистичке политике м. Петра Могиле. Истина, скоро после штампања књиге о СО коју ми расматралш, објављен je такав траг, како се то чини неким лицшма. Имамо у виду у Прагу 1929. г. издату књигу професора Е. Шмурло под насловом; „Le Saint-Siege et h’ Orient Orthodoxe Russe 1609. —1654.“ У њој je шталшана опширна преписка разних лица, па и м. Петра Могиле са Римолг о унији. Из ове кореспонденције види се, ди je м. Патар Могила 1644. г., дакле две године пред своју слфт, бајаги слао у Рилг свој извештај („записку“) о условима уније са Римолг и о люралга за њено остварење. Ова књижевна новина дала je повода да се у јануарској свесци 1932. г. украинског литературное органа униатског лштрополита Андреје Шептицког „Мета“ штампа чланак професора грчко-униатске богословске акаделшје у Лавову М, Чубатог под насловвлп „МЈж дволга евггалш" (излгеђу два света), Аугор овога чланка победнички саопштава „urbi et orbi“.

170

Богословље