Bogoslovlje

од 25 јуна 1640 године Конгрегација je одредила да Леонардис и Висарион оду код Пајсија у Пећ и предају му књигу „О опћим саборима, коју je недавно дао штампати у ватиканској тискарници папа Павао VI.“ 1 Стављено им je још у дужност, да ту књнгу упореде са књигом сабора, која се употребљава у Србији на „илирском“ језику, да забележе разлике и ове, као погрешне, исправе према књизи сабора, коју носе са собой и о томе начине белешке. 2 Из Пећи где су дошли да књигу сабора, коју су са собом донели предају Пајсију извештавају Конгрегацију, да се Пајсије колеба „у питању бесквасног хлеба и изласка Св. Духа“. На своме састанку, одржаном 16 јуна 1645 Конгрегација je закључила, да Леонардис поучи Пајсија и његове монахе и да им помоћу „аката опћег сабора у Флоренцији“, која са собом носи докаже, да су на погрешном путу. Исто тако треба да протумачи Пајсију нека места из Св. Писма,. која je он у свом писму папи навео. 3 Шимрак, даље, доводи у везу са Пајсијем и „унији“ Епифанија Стефановића, који сам себе назвао митрополитом Далматинским, jep je, вели, Епифаније био под влашћу Пајсијевом и о својим намерама да прими унију лично саопштио Пајсију. „Патријара je не само брио тај његов наум него je и сам употребио ту прилику, да пошаље папи писмо преко Епифанија, када га није могао послати из страха пред Турдима изравно из Пећи“. 4 По Шимраку je свако обраћање наших црквених личности за политичку помоћ или папи или западним државама имало унионистичке циљеве и тицало се „великога хришћанскога препорода на словенском југу“. 5 У оваквом резоновању Шимраковом има и сувише много субјективно конфесионалног, па према томе и погрешног. У нашим домаћим црквеним изворима не налазимо ни помена о некој унији за време патријарха Пајсија, нити о његовим симпатијама према папи и Западу уопште. За све наше јерархе, који су се залагали за народно ослобофегье испод турског ропства било чијом помоћу, важило je, у односу према католичкој

1 ibid; 2 ibid; 3 ibid;

4 ibid, с. 14—15 (код писца курзив.); 5 ibid, с. 7—B;

245

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски