Bogoslovlje

За време Пајсијево у земљама, које су биле непосредно под његовом управом, по католичким изворима, имамо два покупка уније: први je покушај превера цетињског митрополита Мардарија позната под именом Мардаријева унија. Други се покушај тиче „преваре“ митрополита херцеговачког Василија Јовановића, светитеља Острошког. Податке о Мардаријевој унији саопштио je Е. Ферменџин, 1 а они се налазе у Фарлатијевом делу „Illyricum sacrum“ (VIL 128 —129). Само питање о томе, да ли ce je стварно одиграло све ово што нам саопштавају податци из архиве Конгрегације за пропаганду врло je интересантно и важно, jep баца велику светлост, како на обим и методе католичке прозелитске акције на територији пећске патријаршије у доба Пајсијево, тако, бар делимично, и на морално стање нашег вишег клира у доба Пајсијево. Творац ове уније и човек, који се, по изворима, највише залагао за њено остварење, са наше православие стране, јесте Мардарије, који себе у једној посланици назива „Mardarius partium Macedoniae, Crnegore et Cetinje episkopus.“ 2 П. Ровински помињући Мардаријеву унију са Римом, назива га Мардарије Корнетски, 8 jep je био родом из села Корнета у Љешанској нахији. 4 Података о његовом пореклу и раду, сем једне белешке у Цетињском Летопису под 1659 годином која помиње неког владику Мардарија, нема ни у једном православном извору. Једни га стављају измену 1638 и 1659. 5 А у Речнику Места наше Краљевине помиње се и данас село Корнет, у ДогьоЉешанској општини, срез Подгорички, у Зетској бановини. 6 П. Ровински не сумња у тачност података, који говоре о Мардаријевој унији. Ни Бакић, ни И. Руварац не сумњају у то, да je Мардарије постојао као епископ. 7 По подацима о Мардаријевој унији Мардарије je послао y Рим папи и Конгрегацији једно мање изасланство, поклисаре.

1 Starine. XXV, s. 167-169. 2 ibid, с. 167;

3 П. РовинскШ, цит. дело, с. 496, ср. код Башића у Журналу Мин, Нар. Проев, август 1878, с. 269 и Римокатоличка Пропаганда с. 17;

4 П. РовинскШ, ibid;

5 Римокатоличка Пропаганда с. 16; 6 Речник Места, 11 део, с. 211;

, -- ~ ~ I 7 Cp. код Бакића, код ibid и И, Руварца, Monténégrine, с. 65;

255

ПаЈсије, архиепископ пећски и патријарх српски