Bogoslovlje

ника тога Исуса, при чему би једино могао бити Матеј споменут. Sanhedrin 43 а вели се найме: „унавечерје пасхе („bèerev hapesah“ = παραΡκευή του ηάΡχα) обесили су Исуса („Jesu“). Телал je ишао пред њим 40 дана (и објављивао): „овај мора да буде каменован, jep je врачао, заводио и Израшь отпадио (од Бога). Свако ко зна како оправдање за њега, нека дође и нека га објави. Али не нађе се оправдање за њега, и тако га обесише у дан пред пасху. Р. Ума рече: зар ти мнслиш да су за њега тражили оправданье? Он je био заводник и Господ je (за такога) рекао „немој му се смиловати нити му кривицу таји“ Девтерономиј 13, 8). Али са Исусом je било друго; он je био врло близу (паганској) власти“.. Исто тако и Sanhedrin 67 а; „и тако се с њиме поступило (пошто су га сведоди прислушкивали), као и са Бен Стадом у Лиди и обесили су га на навечерје пасхе“ (дан пред пасхом). Ипак je јако карактеристично Талмудско предање, да je Исус баш разапет на 14. нисана, и сигурно ту мора бити неког историјског основа. По свему до сада изложеном, очигледна je контрадикција између казивања прва три синоптичара и казивања јеванђелисте Јована и апостола Павла, о дану смрти Христове, односно и о његовој тајној вечери. Откуда та контрадикција, када сви приповедају о истом догађају, који су и сами преживели? Некоји научници избегавају цео проблем и једноставно га ни не спомињу, него се држе или излагања синоптичара или јев. јована 1 док други настоје да уклоне ту контрадикцију на тај начин, што je проглашавају привидном, и што настоје да на некоји начин сагласе казивање синоптичара и јеванђелисте Јована. Полазећи са становишта да je синоптичарско излагање тачно т. ј. да je Христос одржао пасхалну вечеру са својим ученицима 14 нисана, веле да je и вечера о којој приповеда Јован морала бити одржана у четвртак 14 нисана, пошто je у петак, 15 нисана, био Христос разапет. Та je вечера онда, и по Јовану, морала бити пасхална. 2 Но како смо видели да по целом излагању Јовановом никако не може бити говора о првом дану пасхе, као о дану смрти Христове, јасно je да се и

1 На пр. Д. Богдашевсшй: Тайная вечера Господа нашего Јисуса Христа (Труды юевской Духовной Академш 1906, октобар стр. 1—28.), v опште не спомиње Јованово приповеяаше.

2 Исп. Strack Billerbeck о. с. 842.

297

Да ли je Христова последња вечера била пасхална