Bogoslovlje

кусних мужева да демонима, вођима задовољстава ( τοϊς στρατηγοίς των ηδονών), РЭДО ПОМаЖу И уКЗЗују СВОЈб услуге ДруГИ демони, којима je ђаво доделио туге и болести (τάς καί τάς ωδίνας), И обратно, С ДбМОНИМЗ КОЈИ НЗС бацају у Тугу И болест, заједно дејствује демон задовољстава, да би надвладао човека и да би од њега отуђио склоност благодарности к Богу, трпљења и великодушное™... Но ти, убедивши се сам у овоме, не престај никада призивати молитвом Бога, који те je створио и који увек о теби промишља“. 1 Сва многобројна демонска кушања, о којима говори св. Нил, могу се поделити на две трупе: 1) На спољна т. ј, на таква, која делују на наша спољна чула, вид, слух итд., и 2). На унутрашња кушања, када демонска сила помоћу „злих помисли“ (πονηροί λογισμοί) напздз човека непосредно; кад утиче на његово унутрашње психичко сганье. О спољним кушањима св. Нил говори потанко у свои писму монасима Лаврентију, Фаусту и Епинику, који су писмом тражили од њега савет противу страхота демонских насртаја. „Ништа се не плашите“, одговара им св. Нил, „не страхујте ни од прети, ни од ужаса лукавих демона, ни од гласова, ни од потреса куће, ни од муња, ни од хшьаду варница, ни од уједа змија, ни од камила, нити од изненадних ноћних напада варвара, нити од ларме, нити од лупања, нити од звиждања, нити од страховања, нити од потсмеха, нити од играња, нити од других сплетки нечастних и нечистих духова. Понављам, ни најмање се не бојте и не страхујте. Свему овоме и још већем злу био сам излагая и то више пута. Познато je такође, да су све страхоте преживљавали и други пре нас. И због тога нека не малакше, нека се не плаши инека.не губи јачину ерце ваше Све ово пак није ништа, и сматраће се за ништа. Снажите се, будите моћни у Господу, јачајте, напрежите силе, будите трезвени, приводите у дело веру, трпљење, молитву, псалме, клечање, бдење, лежање на голој земљи, читање, кротост, тишину, мир, смиреност, крсно знамење и видећете, да he душмани нестати као дим“. 2 Цитирано писмо св. Нила има за нас нарочити интерес. У научно-богословској литератури јавила су ce различита ње-

' Ер. lib. 111. XLVlll, col. 408 С.

2 Epist. Hb. 111, XÇVIII, Laurentio, Fausto et Epinico monachis, col. 429 С.

310

Богословље