Bogoslovlje

молитвене сређености и „средством тела узбудила све страсти“ и да би тиме „ставила човеку препоне у његовом успешном путовању и пресељењу к Богу“. 1 На та] начин спољна демонска кушања служе ђаволу као помоћно средство у борби с „унутрашњим“ човеком. Ово] борби и различитим унутрашњим, демонским кушањима, која непосредно делују на душу човека, св. Нил придаје нарочиту пажвьу. По његовом учењу неопходно je, да човечја душа на своме путу ка достигнућу „почасти горњег звања“ (Филип. 111, 14), на свима степенима духовное узвишавања, одоли свемогућим демонским препонама. Неки „лукави дуси“, вели он, „ставши на пут, чине саблазни, одводећи од истине; други распростиру мреже, као за птице у ваздухуг старајући се да заробе охолошћу оне, који су се у неколико узвисили над земаљским оковима; други пак „дуси злобе испод неба“ (Еф. VI, 12), као што вели о њима ап. Павле, покушавају да обухвате мрежом гордости чак и оне, чије je пребивалиште на небесима (Филип. 111, 20). Распаљивањем оне исте страсти, због које je безумии ђаво још у самом почетку збачен на земљу, старају се они да смакну с врха оне људе, који су се попели на висину живота. А колико je таквих духова, који с њима воде борбу, улазе у бој, надмећу се, воде свемогуће врсте сукоба, боре се, трче заједно с тркачима, али не да би заједно с њима дошли до почасти горњег званьа, већ да би их спречавали у њиховом узвишавању и како каже ап. Павле, толико их je много, да je тешко и немогуће све побројати. И они, који се с њима боре, немзју слободног времена и не могу мислити на друго што, јер свако уклањање од ове борбе повлачи за собой пораз, аза непријатеље победу“. 2 Од многих ДеМОНСКИХ „ЗЛИХ ПОМИСЛИ“, ПОМОћу КОЈИХ „ТВОрЗЦ ЗЛа“ (ό τής κακίας γεννητής) 8 НЗСТОЈИ ДЗ ЗЗСбје, рЗЗВИЈе Й уЧВрСТИ грех у ДуШИ човечјој, св, Нил спомиње и описује оне, који воде нарочито огорчену борбу с монасима. Да се задржимо на карактеристикама најглавнијих од њих. 1. Постоји демон, чија je делатност управљена на то, да одврати монаха од живота у туђини (ξενιτεία). Живот у туђини

1 De oratione, cap. XLVI, col. 1176 D.

2 De volunt, paupert. cap. LIX col. 1048 D—1049 А и cap. LX coL 1049 AB.

Tractatus ad Eulogium cap. II col. 1096 C.

312

Богословље