Bogoslovlje

зива и Духом пророчким и овако најчешће 1 и Светим Духом пророчким 2 и просто Светим Духом 3 и Духом Божјим. 4 На основу света реченога немогуће je сложити се са Ватерихом у томе да Јустин не разликује појмове Дух и Слово да би место ευχή λόγου του παρ’ αύτοϋ требало разумети и епиклезу Светог Духа. Али ипак тиме ce joui ништа не губи и то не значи да се у Јустиновој литургији освећење дарова вршило jе д ин о Спаситељевим речима, као што мисли већина римокатоличких богослова. Да би се нашао одговор на питање које нас интересује потребно je по могућству реконструисати Јустинову литургију и у њој наћи место и облик консекраторне молитве. Ово није лако, јер у списима његовим нема текста молитава; о ньима се тек у општим цртама говори. Нас би стога задовољила више или мање приближна шема те литургије. У списима Јустиновим види се још она велика стваралачка слобода у евхаристичким молитвама, којом се одликовало послеапостолско време. О харизматичком характеру молитава нарочито главних у евхаристичком канону говори сам писац (I Apol. с. 13,1): „славимо (Створитеља Димиурга) колико можемо όση δύναρ-ΐς словом молитве и благодарења у свему што приносимо“, и на другом месту каже (с. 67,6.) да старешина ό προεότώς —■ изговара молитве и благодареша εύχάς καί εύχαριστίας колико му je могуће οση δύναμις άντφ., и опет на трећем месту (с. 65,3.) спомиње подробну евхаристичку молитву (εύχσριστίαν έπί πολύ ποιείται. Види ce такође да и читање пророчких и апостолских списа није још тачно регламентирано (с. 67,3.). Све ово подсећа на литургичку традицију ранијих хришћанских споменика као што су Διδαχή (с. 10 ) „пророцима пак допустите да благодаре (εύχαριστεϊν) колико хоће (δσα θέλουσιν) и VII књига апостолских конституција. 5 За научну обраду Јустинове литургије врло je много урадио гисенски професор Паул Древе. Његови покушаји рекой-

' I Apo 1. 6,2; 13, 3; 31, 1; 33, 2 5; 35, 3; 38, 1; 39, 1; 40, 1,5; 41, 1; 42. 1; 44, 11; 47, 1; 48, 4; 51, 1; 53, 4; 59, 8; 60, 8; 63, 2, 12.

3 41, 1; 53, 6.

3 61, 3, 13; 65. 3; 67, 2.

1 32. 8; 60, 6; 64, 4.

5 С. А., V11,26,6. Funk, Didascalia, 1,414—115.

329

Епиклеза