Bogoslovlje

хови су изрази и речи имали више характер неких регулативних примера без икакве принудне снаге, којима се следовала само у толико колико je то захтевала централна њихова мисао. Исто харизматично расположение зрачи и кроз (cap. 9 и 10). И тамо се пророчка молитва још није ограничавала ни временем нити формой (τοΐς δε προφήταιζ έπιτρεπετε εύχαριστεΐν б đa -θέλουσιν). Оле речи евхзристичке молитве које ce y спису наводе јесу само као неки образац, коме се могло слободно следовати у главноме али које никако нису биле обавезне. Ван сваке je сумње да су те молитве забележене само делимично; фиксиране су само понеке њихове мисли. То се види из тога да се и Спаситељеве речи не наводе у „Дидахи“. Не стоје те речи ни у CAVII (Vil књизи апост. установа) за коју je Дидахи извор и основ 1 , ма да у CAVII евхаристичка молитва (cap. 26 и 26) изгледа у мало опширнијој рецензији но у Дидахи 2 . Не може се ни говорити о каквој потпуној евхаристичкој молитви. Нити у овом случају, нити пак говорећи о литургији у недељни дан (cap. 14; упореди са Јустиновом I Апо I. с. 66, 3; САП, 59,3 CAVII, 30, 1). Дидахи не наводе потпуног чина литургије. Не може се додуше тачно ни одговорити на питање шта су ове две евхзристичке молитве из гл. 9 и 10. Ово нису само молитве при причегпћивању (kommunions gebete) или за време агапа, као што се то раније мислило. Можда су то нарочито молитве сличне доцнијим западним praefationes (Bock) Можда су то опет молитве за време неких домаћих, у ужем кругу, приватних евхаристичких скупова inofficiele Herrnmahl (Drews), Било какому драго, али неоспорна je евхаристичка садржина ових молитава и њихово харизматичко настројење. Врхунац молитвеног патоса јасно се осећа у посљедњим речима, којима се завршава молитва Дидахи: „... Осака Богу Давидовом. Ко je свет, нека приступи. Ко није, нека се каје. Мараната. Амин.“ 3 У том апостолском „Мараната“ (I Кор - XVI, 22) неки виде чак и „првообраз епиклезе“; 4 други пак просто веровање у

' Ra usch еп - Аl l а п er, 30;. Funk 1, X VIII ; Krüger, Geschichte der altchristlichen Literatur... Leipsig. 1898. 21; 98.

2 Funk. 1. 410-414.

3 Дидахи, гл. 10; Апост. У стан. VII, 26. 4.

* Н. Арсеньевъ. О литурпй и евхаристШ. Парижа стр. 23.

344

Богословље