Bogoslovlje

%ине етнолога и социолога ставља се на почетак друштвене организације: „хорда, чопор као клица будуће државе". Када се, доцније, јавила и изградила идеја „о апсолутној превласти државе над појединцем и над породицом“ (т. зв. етатизам) прихваћена je ова социолошка теорија и од две једна другој сасвим супротне економско-политичке организације: „од капиталистичког либерализма и од радничког марксизма“. Као што се из ових констатација г. писца види : хришћанска религија, која се и из принципијелних разлога не може одрећи теорије о породици и моногамијском браку као најстаријим и основним институцијама људског друштва, има сада да води начелну борбу на два иначе међусобно непријатељска фронта: и са организованим материјалистички настројеним капитализмом (т. зв. „експлоататорима“) и са организованим (одлучно, јавно и такође материјалистички настројеним) марксизмом (т. зв. „експлоатисанима“), јер обоје имају у себи нечега (теориски и практички) заједничког, обоје су уперили своје погледе само на материју, и само у њој траже и налазе смисао и циљ живота и појединца и целине. „Extrema se tangunt, скрајности ce дотичу“, каже с правом г. писац. После увода г. писац у првом делу своје расправе приказује укратко : еволуционистичко-марксистичку теорију по истоме проблему. Bachofen , својим учењем (1861 г.) о матријархату т. ј. о врховној власти матере у породици код неких (некултурних) народа, само je претеча исте теорије, коју je пак до краја и у потпуности изградио 1877 г. L. И. Morgan. Међу марксистима први je Engels у целини копирао и у своју социолошку теорију унео ову Морганову теорију (те она носи и његово име), а за њим Bebel, Rosa Luxemburg и др., те je тако ова Морган-Енгелсова теорија постала једном од основних догми марксизма, од које званични марксизам (социјализам, комунизам, бољшевизам) ни данас чак не отступа, иако „данас нема ни једног озбиљног етнолога или социолога који би je још прихваћао“. Па ипак, код нас je чак и у 1924 години дакле равно 40 година по првој појави својој Морган-Енгелсова књига преведена на наш језик; а неки М. Кус-Николајев у предговору превода овог пише, како je, тобоже, „основна идеја Енгелсових извода још и данас исправна“! По Морган-Енгелсовој теорији „цијели би досадашњи културни развој имао три главке периоде: дивљаштво, барбарство

375

Оцене и прикази