Bogoslovlje

омогућују и потпомажу“ и при томе чувати склад међу њима, све је то добро и етички похвално, али стваран живот друкчије говори. Сам г. Максимовић на стр. 297—298 између осталога каже и ово: Сваки човек испочетка живи и непосредно проживљује живот, осећа његову топлину, силу, лепоту, сладост и радост,... он просто живи, радује се животу и осећа његово сладосно пулсирање у жилама и светлосно трептање у свести“... „ Али једно велико али која земаљска радост остаје непричешћена жалошћу"... У светло царство животне радости ограничене законима простора и времена, стално и неизбежно излива се хладна и мрачна струја бола, физичких мука и душевних страдања, зла и смрти... Искуствено проживљени болови, муке, страдања, зло и свест о неизбежности смрти испуњава човечје срце страхом и бескрајњим ужасом, безнадежним очајањем“ к.. . радост се претвара у тугу и жалост. Може ли се и тада остати при томе, да је циљ живота живот сам и његов смисао радост?. 3. Живот је вечна акција, али и вечна борба. Борба је „отац свега“ (Хераклит). Она је погодба без које нема живота (стр, 37—39 и 125). Борба настаје услед додиривања разних облика живота и услед нападног и одбранбеног карактера животне енергије. Човек је поприште и центар борбе, а што је најважније, он је активни учасник у тој борби, главни борац и херој њен, јер су у њему комбиновани у једну целину сви облици живота њему познати и сам је носилац максималне, најсавршеније и најсложеније концентрације животне енергије (40 и 123 —124). Акција и борба у свету тече на сталне и одређене начине, по сталним и одређеним законима. Сваки облик живота има своје специјалне законе по којима тече акција тога живота. Сваки специјални закон неограничено дејствује у својој области: он је за њу универзалан, неизбежан и непроменљив. Ове карактеристичне особине налазе се само код природних закона и само њима, строго узевши, приличи назив закона. Специјални закони једнога облика живота остају актуални и у збивању других, с њима помешаних или споједих, облика живота, али само у толикој мери у коликој су елементи једнога облика живота сачували своје специфичне особине улазећи, као саставни део, у други облик живота (41). За-

Богословље