Bogoslovlje

зи сва уобичајена мерила за вредност људских личности и у толикој мери она остаје мистична, неразјашњива до краја ма из каквих социјалио-историских, национално-културних и других угицаја, да је многи сматрају за изузетну и јединствену појаву или за „чудо” у историји човечанства : ’ (стр. 364). За г. Максимовића Исус Христос није прави и истинити, једнобитни Богу Оцу Син Божји и Богочовек, већ је он из својих доживљаја, описаних у Јеванђељу а који „носе на себи несумњива обележја спонтане мистичке екстазеф изнео сазнање, уверење и свест о Богу као своме оду, који га љуби и свест о себи као сину Божјем, који му је по вољи и кога људи треба да саслушају“ (371). Даље, по писцу „Венца живота 1 ’ „први задатак научне теологије (оне чије је он претсгавник) у томе је да хришћанско учење о Багу, свету и животу очисти од свих њему (по нахођењу г. Максимовића и претставника крајњег протестантског либералистичког схватања) хетерогених елемената који су у њега ушесени, може бити једнам неизбежношћу историскога развића његова, и прикаже га у свој његовој чистоти” (366). Јер „и сами писди свештених књига Новога завета нису увек знали ослободити се својих старозаветних схватања, па су понекад своме излагању Христова учења и нехотице дали тон и боју старозаветних учења и веровања. Јеванђелисти најмање то чине.... У посланицама апостолским, нарочито код св. ап. Павла, већ се много јаче осећају старозаветна схватања њихових аутора. А мешање старозаветних схватања са специфично новим Христовим учењем добило је још много већег маха у каснијем, иначе грандиозном, стварању хрншћанског култа, _\-чења о м-оралу и догматике, у коју су, поред спедифтно-новозаветних елемената, унесени не само елементн старозаветних учења и схватања, него и елементи грчке, на истоку платоновске, на западу аристотеловске филошфије” (ibid.). „Свој овој мешавини разних хетерогених елемената" „даје се значај и карактер чистога Хрнстова, специфично хришћанскога учења' 1 „под заштитом црквенога ауторитета и дисциплине која је, нарочито у прошлости, знала бити необично сурова и немилосрдна'’ (ibid.). ~Не треба се ако неко налазећи у томе „тобожњем” чисто хришћанском учењу старозавегне елементе и елементе грчке философије” хоће те хетерогене елементе да избади из хришћанског црквеног учења и да га „прикаже” у

102

F огословље