Bogoslovlje

религије народа о којима он овде говори и какав је морал тих народа, не можемо се упуштати, јер би нас то одвело далеко. Зато ћемо одмах прећи на његово излагање у VI глави ове његове кн>иге (стр. 357 —429), где говори о Исусу Христу и о његовом решењу тог централног религиоког проблема. У свима етичким системима који су написани у духу и смеру као што је и „Венац живота”, кад су их написали богослови Христос највише страда, па је и овде тај случај. У жељи да помоћу савремених философских и психолошких сазнања схвате, протумаче, разјасне и образложе живот и дела Исуса Христа и његов морал, морал хришћански, ониседлуже таквИхМ методом и начином да се Христос негира као Богочовек и своди на генијалног човека који може да се упоређује с Будом, Конфучијем, Сократом, Платоном и др. Овај метод и начин рада састоји се у овоме; изоставити и адбациш оно што је битно и главно, изменити дате чињенице по своме «а-------------хођењу и протумачити их по своме схватању и то тако да оне буду прилагођене теоријама и претпоставкама писаца оваквих система а не да те теорије и претпоставке буду измењене према чињеницама, па на крају из тако унакажених чињенида и својевољно изведших тумачења 'швести потпуно нетачан закључак и тај и такав закључак сматрати правилним хришћанским учењем и погледом. При решавању питања и проблема који су у вези са моралом са философског станозишта јасно је да се као што каже и сам г. Максимовић —• „могу чинити мање или више вероватне претпоставке“, разноврсне „хипотезе, које могу бити врло духовите и интересантне и сведочити о дубини философскога талента појединих мислилада, али се при истраживању истине помоћу свога ума ваља добро чувати, да се те хипотезе не сматрају за поуздана сазнања и да се као такве не уносе у тражену истину као њени садржајни елементи", а тим пре не сме се сматрати и тврдити да су резултати до којих се дошло помоћу тих претпоставака, разноврсних и многобројних хипотеза стварне и једине истине и чак, како неки хоће, истине хришћанског учења. Г. Максимовић из „методолошких разлога” оставља по страни „догматдчки схваћену мистичност Христове личности и излаже учење, живот и рад, као и смрт и васкрсење Исуса Христа не као личности Богочовека већ као личности чија само „генијалност и оригиналност у толикој мери превазила-

101

Оцене и приказн