Bogoslovlje

као објективне вредности признате у толикој мери за такве да их личност изједначује са собом, па их ставља и више себе као достојне да им служи, за њих да ради, живи и по потреби чак и умре. Најважнији елементи због којих је учињена позитивна процена извесне личности, поред осталих, јесу морални квалигети те личности или, кратко речено, н>ено морално достојанство, доброта њена. Ако се сгтоји принцип духовие слободе и приндип духовне љубави онда се добива главни руководни, јединствени принцип целокуггнога живота човекова и он може бити коначно формулисан на ава два начина, са истом садржином, или I: Свагда ради тако да афирмираш духовну слободу своје и сваке друге личности и у исти мах да не повредиш духовну љубав ни према себи ни према икоме другоме, или II: Свагда све ради мз духовне љубави према себи и другима а да при томе никада не повредиш духовну слободу нити своје нити ичије друге личности (504). За остварење живота по оваквој норми живота потребни су крајњи напори и напрезања свих телесних, душевних, социјалних и духовних енергија човекових, потребно је дуготрајно и дубоко искуство живота кроз цео живот појединаца и кроз историју човечанства. Потребна је неустрашива и самопожртвована борба свакога појединца и целога човечанства за победу добра над злом у свету и животу, за победу праведности над грехом. Без херојских падвига свакога појединца немогућно је изградити из себе савршену л-ичност и карактер. Свакога који се на своме терену, у своме послу, у своме делокругу мањем «ли већем бори као херој, било да пада, било да побеђује, који се бори и пада, бори и побеђује, живи и умире као истински и прави човек сваког таквог човека и херојског борца чека победнички „венад живота” (Јак. 1, 12) (506). Заједничким колективним напорима и напрезањима многих појединих личности кроз сву историју човечанства ствара се оно што се зове култура н цивилизација човека појединца, појединих народа и целога човечанства. „Култура и цивилизација су по с} г штини исто и значе само два краја јединственога и непрекинутога стваралачкога рада човекова према томе да ли је тај рад управљан на више или на ниже облике живота”. „Култура и цивилизација сливају се у жи-

108

Богословље