Bogoslovlje

воту у непрекинуто јединство, али ради разликовања разних и.мена односно појмова које оне значе, реч хултура ваља употребљавати као општи појам за све унутрашње а реч цивилизација за све спољашње вреднасти произведене стваралачким радом човековим“ (508). Важност културних и цивилизованих вредности је огромна али није апсолутна. Једина апсолутна вредност у животу и свету јесте душа човечја, личност људска. Зато ни култура ни цивилизација не смеју бити циљ саме по себи нити се њихов прогрес сме ставити изнад човека, него -се имају сматрати за средство помоћу кога ће се моћи инсталирати у свету и животу и развити апсолутна и највиша вредност савршена личност човечја. Није човек ту у свету ради културе и цивилизације, иако им он служи добровољно и радосно, него се оне стварају ради човека (509). Да завршимо. „Ооновни етички проблеми” г. Максимовића су по самој његовој изјави у „Богословском Гласнику” (Сремски Карловци 1913, књ. XXIV, св. 5., стр. 319) „књига која преставља покушај помоћу савремених философских и психолошких сазнања наравно, уколико је то автору могуће протумачити, разјаснити и образложити хршпћански морал, који као одређен и завршен психолошко-историјски факат, изучава Хришћанска Етика”. Али овај покушај „модернизирања Хришћанске Етике” —• како се тада изразио г. Др. Б. Петронијевић није успео, јер је и тада претрпео не само метод и начи« обрађивања хришћанске Етике, него је и њена садржина, која чини хришћанску етику непроменљивом за све векове и којом се она разликује од философске етике, претрпела неку штету (нпр. излагање о извору и генези морала, о хетерономији и автономији, о крајњем циљу морала, па чак и о слободи воље. Ово последње ; о слободи воље сам г. Максимовић мења и друкчије излаже у „Венцу живота I ’, па ако је оно тачно хришћанско учење, онда ово сада није, или обрнуто: ако је ово сада у „Венцу живота" тачније и правилније што у ствари јесте онда значи оно у „Основним етичким проблемима“ није тачно и правилно). ~Венац живота“, пак, (систем моралне философије) г. Максимовића је, по нашем мишљењу, „покушај синтезе философске и хришћанске етике“ т.ј. покушај да се „на извесним основним претпоставкама, постулатима, аксиомама и

109

Оцене и прикази