Bogoslovlje

општим и главним принципима до којих ум човечији долази путем философске спекулације или интуидије т.ј. на принципима философски постављеним и образложеним“ изгради (да не кажемо само накалеми) хришћанско схватање о моралу, хришћански морал, ал.и не увек како га Хришћанска црква схвата и учи о њему на основу Божанског откривења кего онакав и онај морал и онакво и оно схватање како је оно изложено у „Основним етичким проблемима г. Максимовића, чија је и садржина готово сва и у главном пренесена и у „Венац живота". Али као што и онај први покушај није успео, тако и овај није могао успеги, јер се овде користио оним неуспелим средством и хтео је да дође до „евентуално сагласносги резултата“ хришћанске Етике са резултатима модерне Етике, па макар на потпуну штету и одбацивање и хришћанске и модерне философске етике. Малимо г. Максимовића да нам не замери што ћемо, иако млађи и неискуснији од њега, ставити на крају ову нашу примедбу. На страни 360 „Венца живота“ пише: „У учењу и делимо његовим (Исуса Христа), како су она описана у књчгама „Новога завета“, доиста се могу наћи „речи вечнога живота 11 т.ј. живота невидљиво-духавнога, унутрашње-блаженага, божански праведнога и светога и опис реализације тога и таквога живота у Исусу Христу. Исус Христос је поставио и остварио норме и идеале религиско-моралнога живота I '. Ана стр. 376 стоји: „Смирена послушност вољи Оца небескога избија из целога Његова (Христова) учењЗ; живота н дела“. Заиста, главни руководни принцнп Христовог религиско-моралног учења, живота и рада јесте воља Божја, јер је он дошао да изврши вољу Оца свога небескога, вољу Божју. Ако ово што је написано на овим двема сгранама а има таквог још ина друтим странама нису само лепе али празне речи, него је у њима исказано искрено схватање и убеђење ггисца „Венца живота", онда, по нашем мишљењу, г. Максимовић као Богом обдарени писац и неуморни радник на пољу Етике и као религиозни богослов и дугогодишњи професор за Хрншћанску етику, требао је опште и главне принцнпе за религиозно-морални живот да узме из Христовог учења и покуша да на различите облике индивидуалнога и социјалнога живота примени норме које је Христос дао, т.ј. да изгради и обрадн Хри-

110

Богословље