Bogoslovlje

Сергије Булгаков (Париз) реферисао је по истој тачци ове теме и говорио уопште о Цркви, њеној карактеристици н циљу, који постиже, нагласивши да она није само једна видљива установа, него да има божански карактер и да сачињава храм Духа Светог, чува напредак и тумачење хришћанске науке и жели да створи једну хришћанску цивилизацију, која би се темељила на хришћанским основима. Она је и данас, у данашњој цивилизацији, живи организам. После тога говорио је импровизо на исту тему архимандрит Јулије Скрибан (Кишињев) и предложио резиме. Развила се је полемика, у којој су учествовали Кристеску (Букурешт), Панајотис (Атина), Аливизатос (3VrHHa), Цанков (Софија), Флоровски (Париз), Зенковски (Париз), који је предложио, да се изабере специјална комисија, која би проучила врло важно питање Св. Писма. Василије Велас (Атина) чита реферат на исту тему. Специално се задржао код питања слооодног истраживања у богословљу н утицају црквеног ауторитета у томе. Задржао се нарочито на разбору текста Св. Писма са стране филолошке н историјске критике. Полемисали су: Панајотпс (Атина), Стефановић (Београд) са предлогом, да се у будућа шаљу реферати бого-словским факултетима пре Конгреса, да би се могле спремити напомене. Зенковски (Париз) да благодет дејствује кроз Саборну Цркву, али и преко појединаца. Аливизатос (Атина) предлаже да се не упушта у дискусију пре него што се прочитају све теме, а онда да се реши, о којој ће се водити полемика. Евангел Антонијадис (Атина) говорио је о другој тачци горње опште теме, О богословским начелима у тумачења Светог Ппсма Новог Завета, којих се држи Православна Црква. Нагласио је, да су ти методи у вези са овим богословским становиштима: 1) Да се божанско откровење садржи у Новом Завету и у Црквеном предању; 2) да је Црква, као чувар божанског откровења, зуједно и његов критичар; 3) да је Нови Завет богонадахнута књига и да је начин за тумачење онога што је љутско граматичко-историска метода, а онога што је божанско, јесте аналога или хармонична метода, доггуњена свештено-историјским истинама. Антоније В. Карташов (Париз) реферисао је по нстој теми о научном раду у богословљу и црквеном аз т торитету.

10

Богословље