Bogoslovlje

тивног човека je скроз религиозан, a вера y разнолике духове само је једна страна његове мисли. 1 ) Ни код једног човека не може се говорити о апсолутном недостатку религиозне диспозиције. 2 ) Сваки човек верује како вели Шелер, или у Бога или у неког ндола (место Бога). ,Ј ) Религиозни нагон долази до свести у осећању апсолутне зависности, ограничености, слабости и, слетсгвено, у потреби (жељи) за помоћи. Као основни појам или категорнју религиознога, видели смо, можемо сматрати свето или божанско. А категорију божанскога ми можемо примењиваги само отуд што је имамо apriori, тј. првобитно и неопходно. 4 ) и вера у откривење је вера на основу тог apriori. Побожност као свесно тражење потиче из несвесне побожности једног реалног инстикта. 3 ) 0 апсолутном недостатку религиозне диспозиције код нормзлног човека свакако не може бити говора. Али сама религиозна диспозиција не вреди ништа ако се не развија и не долази до свести.®) У осталом, постоје различни типови религиозне дисцозиције или религиозне обдарености. Неки су већ у примитивном друштву разликовали два главна типа: човека акције и човека мисли. Док је први само случајнорелигиозан, други је то стално. 7 ) А супротност између оних к°Ји ве РУЈУ и оних који не верују констатују и најстарији хришћански теолози и заснивају је на недокучној одлуци самога Бога од кога на крају крајева долазе и све друге разлике међу људима. Супротност између религиозних и нерелигиозних људи ће постојати док на свету буде било религиског веровања. 8 ) Јер увек he бити, као што је увек било, материјалиста, тј. људи који знају само за материју и зато не верују ни у шта нематеријално, ни у душу а још мање у Бога.“

Ch. Dawson, Progres et religion (француски превод) 1935, p. 78 и д..

2 Tor Andrae, o. c., p. 74 и д.

3 M. Scheler, Vom Ewigen im Menschen I 1921, p. 559

, mn 4 K- Leese, Vom reli g‘6sen Apriori. - Zeitschr. f. Theologie u. Kirche 1930, p. 92.

5 Ibid., p. 95, 98.

6 O. v. d. Pfordten, Religionsphilosophie 1922 p. 10.

7 Tor Andrae, o. p. p. 76.

8 Ibidem, p. 79.

9 Б. Лоренц, Духовна криза нашег доба 1932, с. 8

Психологија религнје