Bogoslovlje

сви велики религиозни људи били мистици. Отуда се говори и о мистици Новог Завета, нарочито четвртог Јеванђеља, у коме се налази највећа емоционална дубина, док се сам јеванђелист Јован назива мистичким теологом. 1 Говори се и о „мистици вере“ код апостола Павла. A no некима је мистика („есхатолошка мистика“) језгро наше вере и Новог Завета. 2 Екстаза је карактеристичка за мистицизам, али он се не може свести на екстазу. „Теопатично стање“, како то зове Делакроа, и састоји се у томе да се краткотрајна екстаза замени једним трајнијим и активнијим стањем. Стална свест о Божанском, о обожењу, идеал мистике карактерише теопатично стање у коме мистик има осећање да у њему живи и дела Бог. Мистицизам је, пре свега, конструкција једког идеала чијем остварењу тежи мистички живот. 3 Екстаза се схвата као искључење опажаја, што се може објаснити напрегнутошћу осталих душевних сила. У мистичкој контемплацији („гледању Бога“) виде и неки католички истраживачи само интензиван пораст обичних духовних способности. 4 А многи наглашавају сличност мистичке екстазе с уметничком, песничком екстазом. Мистидизам није само визија и екстаза, вели с правом Бергсон. Душа великих мистика не задржава се на екстази. 5 Визије (које могу бити и халуцинаторне) и екстазе су ненормална стања и по мишљењу самих мистика. Али овде је тешко правити разлику између ненормалног и болесног. 6 А Бергсон говори с правом о симболичким визијама, Велики мистици су били људи од акције. Визије у њиховом животу не заузимају много места и, у њиховим очима, имају само симболички значај. 7 Најзад, саме екстазе и нису честе јер су за „кризе блаженства 11 , како вели Жане, потребни услови који се ретко

1 Р. Simon, Mythos Oder Religion, p. 60; J. Neumann, Der Theologe J. Muller als Philosoph. Archiv f. d. ges. Psychol. LIX, p. 266.

2 J. Monnier, Mysticisme protestant. Etudes Theol. et relig. 1936, p. 266; R. Winkler, Eschatologie und Mystik. Zeitschr. f. Theol. u. Kirche 1931, p. 148.

s H. Delacroix, La „psychol. du mystic.' Journal de psychol. normale et pathol., 1926, p. 585 и д.

4 J. Probes, o. c., p, 471 и д.

5 H. Bergson, o, c., p. 101, 246.

6 Ibidem, p. 244.

7 Ibidem, p. 260, 264.

Богословље