Bogoslovlje

несумњиво био везан за религиозне вође и значио је чудо. Али дејствовање Божје при откривењу није чудо у смислу нечег изузетног већ спада у суштину религије. 1 За религиозног човека чудо је цео овај свет, чудо сваки човек, свако живо биће, чудо сваки и најнезнатији појав као неопходан део целине. Што је човек више религиозан, у толико више свуда види чуда. Чудо је само религиозно име за догађаје. И необичнији догађај је чудо ако је погодан за то да религиозни поглед на њ добије превласт. 2 Човек који верује, вели Масарик, схвата свет као чудо, „очекује чудо и моли се за њ.“ 3 А, како вели Вобермин, основно религијско чудо је сам однос човеков према надсвету као такав. Наћи Бога, то је, за хришћанство, основно чудо. 4 По некима чудо потиче из мађије (врачања). 5 Али по другима појам чуда је једна функција појма Бога и како човек замишља Бога тако и одговарајуће чудо. 6 С развић-ем у смислу одуховљавања религије појам чуда губи своје значење. Наглашавају се више духовна или психичка чуда која су чуда у смислу необичног и изванредногЗ' Међутим, за примитивне људе чудо није чудо у том смислу нечег необичног и изузетног, пошто они немају мојма ни о некој природној законитости. Чуда су, за њих, нешто свакидашње. Чудо је, психолошки посматрано, оно што изазива чуђење Код примитивних људи, као и код деце, скоро све је необјашњиво и тајанствено и у том смислу чудо. Веровање у чуда је зато у њиховој незрелој свести неизбежно. 8 У покушају да схвате откривење већина психолога религије не полазе од чуда већ од психолошке анализе религиозног доживљавања. У осталом, као што смо видели, и

1 О* v. d. Pfordten, о. с., р. 127 и д.

2 F. ScMeiermacher, Über die Religion (Deutsche Bibliothek, према првом издању од 1799 год.)., р. 102.

3 A. Bazala, Masaryk mislilac. Ljetopis Jugoslav. Akad. Sv. 46 1932, c. 228.

* ti. Wobbermin, System. Teol. n, religionspsychol, Methode 1, p. 204; 111, p. 387.

5 W. Wundt, Volkerpsychol. VI, p. 199.

6 K. Stavenhagen, Die Idee des religiosen Wunders. Zeitschr. f, Theol. и Kirche 1928, p. 9, 27.

7 O. v. d. Pfordten, o. c., p. 123.

8 Rel. in, Qesch. и Gegenw. V, c. 2037 и д.

Психологија религије