Bogoslovlje
садањег 20 века) обратило се питањима моралнога живота и проблемима етике. И овде се ствар не тиче детаљне изградње једног утврђеног система и његовог прилагођавања на живот, већ се постављају основе самог система; ствар се тиче основних питања самога морала. Постанак и oncer појмова „добро“ и „зло“ и у најтешњој вези с тим утврђивање једног моралног принципа, на коме треба да се изгради етички систем, стоје данас у средишту научног истраживања и претресања. Религиозна и метафизичка подлога, на којој је у ранијим временима етика почивала и која је пре свега омогућавала једно јединствено схватања основних моралних појмова и начела, у последњем столећу и овом садањем постепено је одвојена од етике. Место тога све више и више уобичавано је и привикавало се на то, да се етичка питања претресају и етика обрађује као једна чиста ехмпириска наука. Етика је по томе схватању једна „позитивна наука.једна од свих не само религиозних већ и метафизичких претпоставака независна" дисциплина. Природна последица оваквог схватања и примене оваквих метода је та, да се је у модерним етичким системима појавила шаренолика многострујкост и разноврсност принципа и основних начела и правила живота заснованих на искуству, емпирији, ма да емпириско објашњење и заснивање може овде баш мање него ма где на другом месту да да опште и апсолутне норме. Позитивизам, који је нерасположен према свима метафизичким истинама, био је онај који је после Канта до у садашњости задржао владавину у модерној етици. Хтело се и данас се жели да се Етика ослобођењем од религије и метафизике уздигне до једне самосталне науке која почива на себи самој и верује се са свом збиљом у успех једног таквог подухвата. Али и онда, када смо већ одавно научили да питамо о могућности и границама сазнања, када се већ бавимо испитивањем моралних задатака човека, трудећи се свесрдно да не напустимо тло искуства, и онда се увек показује да сва теорија сазнања и сва етика или почива на неизреченим метафизичким претпоставкама или пак потребује допуну и завршетак у метафизици. Зато и позитивизам, који принципиелно одбија сваку метафизнку, као правац мишљења није само метод, него се развија у једно гледиште на свет које донекле такође прелази границе искуства. Но при свем овом,
86
Богословље