Bogoslovlje

35

ведаонице обелодањивао све дневне вести, вршио усиљена поређења, играо се речима и ндејама. Кад се као један од услова успеха у проповедању тражи савременоет и разумеванье модерног живота, тиме се долази до закључка да само лична побожност, ревност и достојан живот проповедника ннсу довољни. Потребно je знати како религиозне истине да заволн данашњи човек, Верници имају изванредно осећање у том погледу и брзо примете да ли нм се са проповедаонице пружају старе, традиционалне истине, без живота и без душе, под блештавим фразама и са бујицом речи, са великом галамом или je, напротив, пред њима брат, човек као и они, човек који живи у данашњем свету, данашњи човек, коме душа подрхтава са душом свих оних који траже Бога, човек који са топливом и симпатијом пружа руке својој браћи да их доведе и уведе у Христа, где je он, свештеник, већ одавно дошао и нашао cpehy. Тражи се, дакле, таква савременоет, такво прилагођавање модерном животу, где ће кроз проповед верници опазити да се њихов пастир не губи у магловитом умовању и многим аскетским консндерацијама, у потпуној удаљености од живота. „Не као тирани оних који вам припадају, него будите пример стаду“, каже ап. Петар (1 .Петр. 5,3). Тражи се, даље, да верници само могну да схвате да je и хришћанска проповедаоница такође изложена бесним бурама земаљског живота и да проповедник с топлом симпатијом прати тешке жнвотне борбе, да с душом пуном саучешћа познаје надљудска одрицања садашњег живота и да има јасан и бистар поглед коме они мирне душе могу да препусте воћство своје измучене душе. Проповедање прилагођено захтевима модерног живота значи још и читање у дубинама душа, откривање њихових потреба и њихових интимних мисли, тако да се одговара на њихова најтајнија питања. Овако не може да проповеда свештеник који проводи време у канцеларији, надлештву, библиотеци или за својим радним столом. Овако може да проповеда само свештеник који често исповеда и често разговара са својнм парохијанима. Проповедање свештеника који напр. свакодневно слуша горке тужбе увек ће имати као тему најтоплија, а и најмучнија питања. На њега ће се моћи применити речи: „Стисните, стегните његове речи и из њих ће изићи крв“. Трећи услов успеха je природност у проповедагьу. Треба проповедати природно! Модеран човек више не подноси свечан и укочен начин наших претходника. Он више не воли да слуша проповедника који са проповедаонице парадира говорништвом. Али, он ће му поклонитн сву своју пажњу ако проповедник с њим разговара истим тоном, истим изразиыа, истим покретима, као два стара пријатеља којн шетајући весело разговарају. Најбољи пак начин да се избегне монотонија и оно што се зове „проповеднички тон“ састоји се у томе да проповедник изложи истине које с проповедаонице проповеда са свои својом индивидуалношћу. Онај ко озбиљно настоји да своје религиозне идеје накалеми слушаоцима неће их успављивати или заглушивати повицнма него he, такорећи, „разговарати“, с природношћу и једноставношћу, пазећи на интерпункцију, наглашавање, правећи паузе, избегавајући све што je афектирано или претерано.