Bogoslovlje

некая толковани Священого писания б) opéra doqmatico-polemica (творения догматическо-полемическаго характера ц) opéra moralia sive ascetica (творения нравствено-аскетическаго характера). Для своей учёной и практической деятености в Церквы преп. Ефрем получил название; „Глаголивая уста вития“; Цитра Св. Духа; „Вождь покаяных“; учитель молодежь!; „жилище Св. Духа“ и прежде всего „учител покаяния и пророк Страшного суда“.

Д-р ЕМИЛИЈАН М. ЧАРНИЋ

ХИПОТЕЗА О ВАРНАВИ КАО ПИСЦУ ПОСЛАНИЦЕ ЈЕВРЕЈИМА

Научницн који посланнцу Јеврејима не сматрају делом апостола Павла, труде се да њеног писца нађу међу личностима које су биле блиске великом Апостолу многобожада. Једна од таквих личности био je Варнава, пријатељ и сарадник апостола Павла. Он je био члан Јерусалнмске дркве 1 који je сав свој углед и ауторитет употребио када je требало новробраћеног Савла препоручи™ апостолнма 2 . Ово свесрдно заузимање даје нам основа за претпоставку да су се ова два велика апостола познавала од раније, тим пре што Кипар, завичај Варнавин, није далеко од Тарса, родног места апостола Павла. Климент Александрией 3 и Јевсевије 4 веле да je Варнава био један од ученика Христових. Колико je Варнава високо ценно апостола Павла видимо по томе што je отишао у Таре да га позове на сарадњу ради што успешнијег рада у Антнохијн 6 . Заједно са апостолом Павлом учно je да за хришћане из многобоштва није обавезан Мојсијев закон. У Антиохнској цркви Варнава и Павле су сматрани као пророци и учитељи 6 . Заједно су ншли у Јерусалим да однесу ломоћ Антиохиске дркве 7 . Из Антиохнје их обојиду Дух Свети позива на даљи рад међу многобошцнма 8 и они одлазе на Прво велико мисионарско путовање 9 . Од тог доба, и ако нису били у броју Дванаесторице, Варнава и Павле се називају апостолима 10 . Као такви одлазе на сабор у Јерусалим 11 , да би

3 Дел. ап. 4, 36—37

2 ) Дел. ап. 9,27

·) Hypotyp, 7; Strom. 11, 20.

*) H. Е. I, 12, 1

5 ) Дел. ап. 11, 19—26

6 ) Дел. ап. 13, 1

7 ) Дел. ап. И, 27-30

8 ) Дел. ап. 13,2—3

9 ) Дел. ап. 13, 4—14,26

10 ) Дел. ап. 14, 4. 14

11 ) Дел. ап. 15, 1—29