Bogoslovlje

84

утехе“ (ср. Дел.ап. 13, 15). али реч παράκλησή се у посланидима апостола Павла јавља двадесет пута, а и глагол παρακαλέω није редак, тако да и λόγος καρακλήσεως њему сасвим одговара 50 . Сем тога не треба губити из вида-да je Варнава био не само старнји хришћанин, већ и старији човек. Изгледа да je био у зрелим годинама када се Савле описује као младић. Зато не треба очекиватн да je Варнава као јавни радник преживео апостола Павла 51 . Можда je Варнавина смрт била разлог што његовог рођака Марка видимо уз апостола Петра и Павла 52 . Најзад, по свему ономе што знамо о Варнави немамо утисак да je био тако способна и самостална личност као што je писац посланиде Јеврејима 55 . Присталице хипотезе о Варнави као писцу посланице Јеврејима позивају се на сличност између ове посланице и „Посланице Варнавине“ у којој писац жели да алегориским тумачењем изложи духовнн смисао јудејског закона. Али разлика у језнку, излагању и целом карактеру између ова два спнса je тако велика, „Посланица Варнавина“ много заостаје за посланицом Јеврејима, да ова два спнса ниуком случају не могу да буду од истога писца 54 . Послница Јеврејима je написана са пуно јасноће, озбшьности, краткоће у изразу, изражавање je доследно, зокругљено и снажно. Како у свим тим особинама за њом заостаје „Посланица Варнавина“! Из сваког од ова два списа одише један сасвим други дух и разлика међу њима je тако велика да се не могу упоредити 55 . Посланица Јеврејнма и „Посланица Варнавина“ претстављају пун контраст у тумачењу Старога завета и Мојсијевог закона. Обе се слажу утолико, уколико сматрају да je све то дато од Бога и да садржи дух истине. Али док писац „Посланице Варнавине“ излаже само оно што сматра као духовни смнсао Старога завета, задовољавајући се тиме што излаже у својој посланици учење које назидава, не бира много начин на који he то постићи, бавећи се често безначајним детаљима, дотле je писац посланице Јеврејима брижнији, уме добро да користи став учитеља, а примери којима илуструје своје мисли имају репрезентативну снагу. „Посланица Варнавина“ сматра да Мојсијев закон има само синволички значај, а не и историски и васпитни. Насупрот томе посланица Јеврејима на Мојсијев закон гледа као на спасоносну дисциплину, која je својом васпитном вредношћу добро послужила онима којима je дата. Основни недостатак „Посланице Варнавине“ je у томе, што се у њој левитски систем потпуно одбацује али се не даје адекватнн и потпуни поглед на хришћанске установе. Насупрот томе у посланици Јеврејима видимо. заокругљен и одређен поглед на откривење и промисао Божји који je остварен 56 . Једном речју, разлика између посланице Јеврејима и „Посланице Варнавине“ je већа него разлика између посланице Јеврејима и осталих посланица

50 ) W. Leonard, о. с. р. 22.

51 ) G. Salmon, о. с. р. 425.

52 ) 2 Тим 4, И; 1 Петр. 5, 13.

SS ) О. Salmon, о. с. р. 425.

s ‘) Er. Bleek, Einleitung, S. 602.

E 5) A. Tholuck, Kommentar zum Briefe an die Hebräer. Hamburg 1840, S. 63.

ES ) B. F. Westcott, The Epistle to the Hebrews. London 1903, p. LXXXII - LXXXIU