Bogoslovlje

107

којима се може остварити савршенство, те je аскетнка стварно scientia technica spiritualis. J. M. Зајлеру ce такође придаје велика важност у решавању проблема ö односу моралног богословља и аскетике, нарочито у немачкој моралној књижевности после Просвећености. Зајлер тврди да су морално богословие и аскетика у суштини једно, те разлика међу њима може да буде само формална и то у границама самог моралног богословља. Јер морално богословље je наука о дужностима и појединачним врлинама, а аскетика наука о усавршавању у дужностима и средствима за стицање врлина. Обе науке сачињавају једно јединство, јер није довољно само то да се каже y чему ce састоји појам врлине него je дужност моралног богословльа да каже и то Како се она може остварити. Сем тога, немогуће je одвојити морално богсловље од аскетике ни стога што je некада дужност и средство за остварен>е других дужности. Став Екетера по питању односа моралног богословља и аскетике састоји се у овоме. 1. Екетер je противу мишљења да морално богословље и аскетика обрађују посебне предмете: да je предмет моралног богословља учење о дужностима и греху а предмет аскетике учење о савршенству. Он je такође противу мишљења да je морално богословље у ужем смислу речи учење о дужностима, а да у ширем смислу обухвата и аскетику, као што je и противу поделе моралног богословља на два слоја: нижи који би сачињавао живот по дужностима и виши који би сачшьавао живот по саветима, јер би таква подела онемогућила да се правилно разуме и оцени морални живот као јединствен органски развитак, 2. Аскетику не карактерише посебан предмет који она обрађује него то што’ са свог гледишта посматра хришћански живот. Њен je предмет да оспособи за морални живот који je неопходно потребан, jep je човек позван да своје телесне и духовне функдије савлађује и поправльа, утолико пре што су у њима прародитељским грехом изазвани извесни поремећаји, те човек није способен да се преда највишим вредностима. Он мора да познаје препреке које стоје на путу његовог усавршавања, без обзира : одакле долазе, и узме у обзир ранија искуства у борби противу греха, да се упозна са средствима која су успешно употребљавана, и да изради свој план за морално усавршавање и вежбањем га оствари. Према томе аскетске вежбе су instrumentum perfectionis. 3. Морално богословље и аскетика су суштаствено повезани, без обзира да ли je аскетика самостална научна дисциплина или саставни део моралног богословља, јер имају заједнички предмет. Само онда може аскетика да изврши свој задатак, ако чини услуге моралном богословљу у свакој фази моралног живота: како онда кад се сузбија грех тако и онда кад се извршују савети и остварује савршенство. Jep целокупан човеков живот je предмет моралног богословльа, а аскетске вежбе могу да буду и праве моралне раднье, као што je случај, например, са молитвом чије често понављање није само техничка припрема него и прави разговор са Богом. Аскетске вежбе су утолико пре моралне раднье што нису управљене само на сузбијање греха већ и на усавршавање у добру. 4. Питање да ли аскетику треба обрађивати као самосталну дисциплину или као саставни део моралног богословльа оцењује се као другостепе-