Bogoslovlje

77

љанима и Ефесцима већа je разлика но између посланице Римљана и Јеврејима, мада je у целини посланица Ефесцима најсличнија посланици Јеврејима 68 . Какву разлику показују посланице Римљанима и Галатима упркос њиховим блиским- темама. Какву тек разлику у језику видимо у првој и друтој посланици Коринћанима 69 . Код једног тако богатог духа, какав je био апостол Павле, код кога свака посланица или трупа посланица показује највећу разноликост у садржају и форми, не може ce ј едком релативно новом облику одрећи његова аутентичност 70 . Такав један дух, који je у великом свету старих и нових идеја живео и радио, није могао да буде ограничен на један уски круг израза. Када знамо да.,сваки духовни покрет обогаћује језик новим облицима, зашто то не би могао да буде случај и са апостолом Павлом, најистакнутијим проповедником хришћанских идеја? Познато je да (je Апостол баш новим идејама давно одговарајућу форму боље но ма који други његов савременик 71 . Он je то могао да чини зато што je грчким језиком владао као својим матерњим језиком. Да у погледу језика није био Грк, не би постао велики писац чијом заслугой je младо хришћанство и у књижевности постало појава највеће снаге и оригиналности. Једном књижевничком генију и једном добром говорнику који мора да познаје све регистре да би изразио скривене тонове своје душе, од тананих трептаја до громогласног изражавања, од простоте до дубоке и миСаоне хармоније, није одговарао ни народни дијалект ни изумрли књижевни језик. Бьему je као најподеснији инструмент био потребан ј.едан светски језик са великим духовним наслеђем, а та својства имао je јелинистички грчки језик 72 . Студија посланица апостола Павла потврђује чињеницу да je Апостол владао грчким језиком у толикој и таквој мери да je стварао нов језик за нову религију. Он je био способан да ствара нове речи, нове формуле, да многим речима да ново значенье 73 , тако да je он први прилагодно грчки језик узвишеној науци хришћанске религије 74 . У њему видимо мајстора језика 75 који je био способан да за религиозни доживл>ај нађе свој сопствени језик и зато je његов стил оригиналан као што je оригиналка и његова личност 76 . Духовна снага и слобода одражава се и у његовом стилу који се никад не укалушьава, не потчиньава школским прописима, већ увек остаје Слободан 77 . У гьеговим посланицама срећемо све врете реторских фигура: антитезе, поређења, алегорије, излагања и питања, и такав начин писања одаје један врло дубок, изванредно жив, пун афеката и продуктиван дух 78 . Апостол није био без литерарног образованна, нити je одбацивао говорничке фигуре и украсе, па стога Августин 79 велича гьегову

68 W. Leonard, о. с. p. 183.

1:9 B. Heigl, o. c. S. 59.

70 ibid. S. 54. •

71 ibid, S. 65.

72 Ed. Schwartz, Charakterköpfe aus der antiken Literatur, zweite Reihe, Leipzig 1911, S. 122—125.

73 A. Jülicher, o. c. S. 39—40.

74 H, Höpfl—B. Gut, o. c. p. 326.

75 A. Jülicher, o. c. S. 39—40.

76 P. Wendland, Handbuch zum Neuen Testament. Tübingen 1912, S. 358.

'Ј Aime Puech, Histoire de la literature greque chrétienne. Paris 1928, I, p. 322.

' В. Heigl, о. с. S, 55.

79 De doctr. christ. 4,7, 11—15, MPL 34, 93—96.