Bogoslovlje

89

митрополита, великаша и народа. За све време боравка патријарху je указивана велика почаст, на богослужењнма, пријемима, а од стране цара и митрополита je био обдарен великим поклоним'а. Патријарх Јеремија je донео цару Теодору свете реликвије и делове светих моштију као поклоне, a међу осталима и: „Мощи святого великога царя Константина, кост ручна от лохти в киете серебряном, а привез гЬ мощи въ царъгород из Сербские земли Сюлеман салтан и отдал Патријарху “ 18 Како je Русијом управљао, услед болести Цареве бојарин a доцније и цар Борис Годунов (цар 1598 царице Ирине, патријарх Јеремија je са њиме и водно разговоре око успостављања Руске патрнјаршнје. У почетку je патријарх Јеремија хтео да да Руској цркви (која je номинално joui завксила од васељенског патријарха) статус: „как в Ахридь“, 19 али Руси на ово нису пристали. Видећи православну цркву где цвета у Руској царевини a уједно и да удовољи цару и Борису Годунову понуди се сам Јеремија да остане у Москви као патријарх. Овим Јеремијиним поступком било je решено питање патријаршије у Русији. О овој жељи патријарховој био je обавештен цар Теодор и Борис Годунов. Цар je. донео решенье да се Јеремија призна за патријарха, али да му резнденција буде у граду Владимиру (резиденции руских митрополита до 1326 године) а у Москви да и даље остане митрополит Јов, који je био омиљена личност код цара и Бориса Годунова. Вндећи тиме себе понижении, јер како каже сам патријарх Јеремија: „МнЪво Володимирем быти не возможно за неже патриархи бываютъ при государе всегда, а то, что за патриаршество, что жити не при государТ, то му остатца никак не возможно“. 20 Када je патрнјарх Јеремија дефинитивно одбио царев предлог да остане као патријарх у Русији, са седиштем у Владимиру, цар га тада замоли да за патријарха благослови митрополита московског Лова. Хронограф митрополита монемвасиског Леротеја (важан и истинит извор о установљењу Московске патријаршије) вели да je то патријарх учинио: „не по доброй волЬ“. 21 17 јануара 1589 г. цар Теодор je сазвао сабор Московске митрополије. На сабору су присуствовали, цар, митрополит Лов московски, архиепископи: новгородски Александар, казански Леремија, ростовски Варлам, епископи: суздаљски Лов, рјазански Митрофан, смољенски Силвестар, тверски Захарије, коломенски Лосиф, сарски и подонски Геласије, архимандрити и игумани великих манастира и чувени „старци“ Леонид и Варсонофије. Цар je на Сабору изложио ток преговора око установљења патријаршије, са патријархом Леремнјом и упознао Сабор са својом жељом да митрополит Лов буде изабран за патријарха целе Русије. По жељи цара и Сабора дјак царски (логотет) Андреј Шчелкалов je саставио чин постављења за патријарха према грчком чину, који je донео патријарх Леремија и чину о постављењу московског митро.

18 Греч. Ст. Спис № 3. стр. 49—52 (105—107); Соловецкий рукопись № 852, л. 64,

19 К. Σαϋας, ор. clt. σελ 20—21, М. Makaplü И. P. Ц. T. X, стр. 21 -27.

20 Синод, рук. № 703, л. 81—81 обр. (140 141).

21 К. Σάιϊας ор, clt. σελ 21—22.