Bogoslovlje

појава у уметности, бар исто тако честа као у другим областнма. Васпитање утиче да се он свлада или бар да не добије штетне облике. Оно развија велику љубав према уметностн, чиме олакшава налажење смисла у животу и раду. б. Уметност која би само подражавала не би одговарала на питање о вредностима, о циљу и смислу Стварности и човековог живота у њој. Она не би пружала „поглед на свет". Међутим, уметност то чини. Естетски поглед на свет je могућан и оствариван много пута не само од уметника него и од других мислиоца. Каткада су га стварали читави народи у одређеним епохама свога живота, као стари Грци, Срби под Турцима, Шпанци и Данци. Према томе, уметничко васпнтање сведено на увођење у подражавање не би уводило васпитаника у свет вредности и не би стварало од њега самог потпуну и вредносну личност. в. Подражава се оно што je савршено, међутим у природи нема савршенства. Додуше ни у уметности нема савршенства (Дриш, Касирер, Шелинг, Рејнолдс), али постоји разлика у томе како човек у природи налази знаке савршенства Творца а како у уметности. У природи се показује творачкн принцип као у своме делу; у уметности се указује на њега непосредно. Идеал савршенства, и поред свести о његовој непостиживости, дакле у сваком случају идеал усавршавања, не би се могао неговати уметничким васпитањем које би уметност схватило као подражавање. г. Уметност која би само подражавала не би имала композиција, идеја, не би била конструктивна. 1 Она би само указивала на природне лепоте и законе; не би тражила нити пружала друго до оно што се већ налази у природи. Она не би ишла даље од природно датога нити би сматрала да има нечег вредносног иза њега. Уосталом, свака естетика признаје природно лепо и уметнички лепо као различите квалитете а не само као разне степене истога, што говори такође против теорије подражавања. д. Појава апстрактне уметности доказ je да се у уметности не жели подражавање природе него да се иде за идејом, за замислима, за тиме да све добијено од природе посматрањем користи само као материјал, као изражајно средство. 2 Уметности je главно срж, суштина, биће света и ствари. Она иде за битним, док јој спољња слика служи, користи као средство. „Актуелни изглед видљивог света није више од првобитног значаја. Уметник тражи нешто иза изгледа, неки пластични симбол који he бити више карактеристичан за реалност него ма како тачна репродукција“. 3 Додуше, управо у апстрактној уметности се може видети како се каткад чулни материјал сувише потцењује; апстрактна мисао потисне чулну слику која je опште људска и онемогући разумевање дела. Тако уметност узима матафизичкн карактер.

1 Е. Casslrer: Ап Essay оп Man, New Jork 1953, 193.

г R. Tagore : Was ist Kunst? Werke, VIII : Lebensweisheit. München, 1921. Такође Casslrer пом. дело 182.

3 H. Read: Art Now. London 1936; 2 Ed.; 67.

7 Богословље