Bokeljske priče

14

Да. Увијек се нађе добрих људи. Да није њих не би ни свијета било. Ручали су сви заједно из велике земљане тепсије. Предвече је конте одјахао према Прчању. При поласку викну: Ове године ми немојте слати ..наполицу”. Пазите дјецу . .. Срећан ти пут. конте. рекоше у један глас домаћин, жена и дјеца. Тада сасвим тихо жена додаде: Доброг ли чозјека. Од свих конта које је Бока запамтила Бескуће се највипге до добру познају... Он те омађијао. Ти си се, согами. у њега заљубила каже кмет-домаћин сдлази да изнесе рало И'; обора. У далиши се губи топот с---:------ коња.