Bokeljske priče

42

Пјева момак. Урла из свега гласа за инат лијепе Марије која га је преварила и није дошла на састанак. Сад му је све исто: пјевао или кукао. Ноћ је упусто минула, а добро је плаћена. Преварени момак би да се освети. Да ми је сада ухватити ту Марију, моју дјевојку. Не бих је љубио, ребра бих јој смождио. Да ли бих је збиља пребио? Она је лијепа, а мушкарци су најчешће слабићи пред лијепим женама. Иако киша лије и ја сам мокар што бих радио да је она поред мене: да ли бих је убио или бих је љубио ... Тада не бих био преварен поставља момак исљедничка питања и у тој мрежи тражи рјешење. Како би са мајгуром? пита шумар. Лијепо. Љубили смо се: она мене и ја њу безобразно лаже момак. А како се љуби? Као да има двадесет година . . . Ти си се налокао као крме. О, будало. Није шумар пијан. Ја сам као шумар дуго сркао планински ваздух. Здрав сам као дријен и ракија ме не може оборити. Што се тиче жена, не би се ни она твоја мајгура на мене пожалила. Не би ти рекла да имаш слабог комшију, ја ти јемац. Лаже. Шумар, Ђуро Лес, сигурно лаже. Али, зашто не плете језиком као ногама? Збиља није пијан. Зашто онда глуми пијаницу? Будало тако шумар, Ђуро Лес, увијек зове момка сврати горе код моје жене и реци јој да сам трештен пијан. Нека дође да ме одвуче кући. Реци и ... скљокао се у кунету. По прозору су добовали прсти. Појавила се жена у бијелој ноћној кошуљи. Запахнуо је ваздух са топлог тијела. Жена ie уплашено питала: Што је? Твој муж, шумар, Ђуро Лес зови га како желиш пијан је као чеп. Лежи у кунети поред џаде.