Bokeljske priče

49

Зовем се Марко Беко, бивши велетрговац, милионер, газда, затвореник из јасеновачког логора, луђак са челичном кошуљом на грудима' у Кули. Ја сам Горде. То није важно. Ја сам Марко Беко, богаташ, путник по свим континентима. Говорим осам језика: француски, енглески, њемачки, руски, италијански, шпански, мађарски, бугарски све перфект, читам и пишем .. . Парле ву франсе, мадам Горде? Гојазна куварица га је гледала у чуду. Плати још једну ракију. Жена га је гледала. Ало, келнерација! Донеси двије шљивке морачке, за мене и мадам . . . Маневарска локомотива тешко и уморно дахће. Допире звук пиштаљке скретничара. Воз је пошао. Путници су отишли и испразнили ноћни локал. Гојазна куварица сједа до ниске појаве у углу локала. У њеном мутном погледу угасио се негдашњи враголасти осмијех. Жена је тужна. Човјек је направио трзај главом. Горде је спустила празни чокањ, на сто, уз лаки звекет. Ја, Марко~Беко, био сам млад. Рођен сам у овом стијењу, сивом и тмурном. Раније нијесам знао зашто сам напустио родно огњиште. Сада вјерујем да сам побјегао да та чудна околина и црнина сеоских жена не ударе печат на моју психологију. Ја сам млад побјегао од куће. Тражио сам ширине, пространтсва. Страсно сам волио планинске врхове, а касније и морске дубине. Као морнар сам лутао далеким морима. Зарадио сам богатство. Оно је пестало, излињало као ови моји блиједи папири. У богатству сам се пењао на највеће трговачко брдо. Био сам милионер . . . Запамти и то да сам био у лудници, да сам на себи имао челичну кошуљу и своју властиту тврду ћелију .. . Сада нијесам луд. Дакле, пењао сам се по планинама богатстава, ска-