Borba
|
а ррњиц
+
КАЛЕНДАР ДОГАЂАЈА
ПРИЛОГ | ЗА ОВАЈ БРОЈ ДАО:
Драган Вукобратовић
_ Усшатпак народа Слаођена је
Камник, 1941: Камнички партизани су у селу Тацен под Шмарном гором напали колону Немаца. Одјекнули су први пуцњи који су обележили почетак устанка словевачког народа. .
Борбе ширих размера почеле су ноћу између 27. и 28. јула.
Неколико дана раније, на састанку Војне комисије при Окружном комитету КП за округ Камник, разрађен је детаљан план акција. Последњи договор био је у подне 27. јула. Циљеви напада партизанских група били су складишта бензина у замку Заприце и мостови на Камнишкој Бистрици од Хомеца до Домжала, телефонске линије
"и мост код Камника.
Готово све акције изведене су према плану. У њима је учествовао велик број људи.
Устаници су одмах после ових акција стекли једно искуство. Договор је био да се сви учесници после извршеног задатка састану на одређеном зборном месту. Многи су сматрали да не треба да долазе на зборно место, па су се вратили својим кућама рачунајући да опет — кад буде требало — учествују у акцији. Али у селима су се убрзо појавили гестаповци и похапсили готово све учеснике у акцијама.
Од оних учесника који су после извршења задатка дошли на зборна места формиран је 17. августа 1941. Камнички партизански батаљон у коме је било и пет жена.
За Немце је избијање устанка у Словенији било врло непријатно, јер су желели да представе да је онај део Словеније који је Хитлер присајединио Немачком Рајху „миран и задовољан“ и да ту не може бити никаквих партизана.
Шеф немачке цивилне управе за Горењ ско, Кучера, и његови наредбодавци настојали су да устанак угуше у зачетку. Истог дана кад су плануле прве партизанске пушке Кучера је издао проглас у којем је запретио становништву да ће бити стрељан на лицу места свако ко се после полицијског часа затекне ван своје куће и који се не одазове позиву полицијских власти.
У исто време Кучера је образовао преки суд који је већ 1. августа осудио на смрт неколико родољуба.
Немци су против устаника дигли све своје ржположиве војне и полицијске снаге, али убрзо су увидели да њихов „муњевити“ удар на словеначке партизане неће бити лак и да ће борба против устаника трајати дуже него што су у први мах очекивали. Јесеничка партизанска чета водила је 1. августа огорчену борбу против делова 181. немачког полицијског батаљона на Обраници. Немци су ту имали Шест погинулих.
На Котличу Немци су против партизана употребили и авионе. Партизани су се јуначки борили. Пред надмоћним непријатељским снагама они су се повукли. али већ сутрадан су жестоко напали непријатеља. Упркос местимичним поразима, устанак се ширио у Горењском и постепено захватао Нотрањско и Долењско.
Изванредан значај за развитак народно ослободилачког покрета у Словенији имала је Љубљана. Велика већина њених гра-
Ђана срчано је од првог дана помагала покрет. Кад се покрет развио. грађани Љубљане (која је била под италијанском окупацијом) прилагали су сваког месеца скоро пола милиона лира за ослободилачку борбу.
Ослободилачки покрет у Словенији био је примерно организован много пре избијања оружане«борбе. На дан напада Немачке на Совјетски Савез, 22. јуна, основан је Штаб партизанских чета за Словенију. Руководство Комунистичке партије. које се ставило на чело ослободилачке борбе, оценило је да у Горењском постоје најповољнији услови за почетак оружаних акција. Тај крај био је припојен „Великом Немачком Рајху“ и ту су почела прва масовна принудна исељавања народа. У индустријским местима у Горењском деловале су сна жне партијске организације. Већ у првој половини јула ту су биле организоване бор бене групе комуниста и родољуба; Јесеничка, Довшка, Тржичка. Крањска. Рашичка и Радомељска.
Централни комитет КП Словеније упутио је 16. јула 1941. у Горењско Станета Жа гара као партијског инструктора. Већ 20. јула одржан је састанак партијског руководства на Водишкој планини. Од илегалних група састављених углавном од чланова Комунистичке партије створене су прве борбене јединице у које су улазили и родољуби.
У Горењском се у/то време појавио „Партизански закон“. један од најзначајнијих докумената из првих дана народноослободилачке борбе. '
По том документу. у партизане је могао да ступи свако. „без обзира на политичко и верско убеђење или националну припадност“. Основна: дужпост партизана је дисци плина — гвоздена — али добровољна и заснована на свести да се без ње не може успешно водити ослободилачка борба.
„Партизански закон“ такође је прописивао партизанску заклетву и поздрав, Он је одредио и организацију партизанске војске (водови, чете, батаљони итд.). Избор коман дира вода, по одредбама „Партизанског закона“ вршили су сами партизани. Тај избор је потврђивао штаб батаљона.
- ~
Пуцњи у Тацену на данашњи дан пре 20 година симболично су објавили укључивање словеначког народа у славну ослободилачку борбу југословенских народа која ће се, после четворотодишњих огромних напора и жртава. завршити величанственом победом.
Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће „Борба“ _ урелниттво.
БА
Он је „на позив Комунистичке партије Југославије одговорио својом јуначком борбом за слободу, борбом против фашистичког окупатора и свих његових слугу, народних издајника и изрода“. У тој борби прекаљиви вали су се борци, челичали су се партизани, „у чије од реде су ишли најбољи синови црногорског народа, без обзира на њихову ранију политичку или партијску припадност“.
У Прогласу се затим. подвукло да је народ прихватио 'народноослободилачке одборе као своју власт. Да би се још успешније изгра Ђивали народноослободилачки одбори, да би се боље организовали и учврстили, „на скупштини црногорских и бокељских родољуба од 8. фебруара ове године, иза-
ЗОВУ
ОУ
о2
бран је Народноослободила-
Боку“.
Основни задаци постављени на Острошкој скупштини
Основни задаци који су постављени на Острошкој скупштини били су ови: Народноослободилачки од бор за Црну Гору и Боку добија задатак да организује, изгради и повеже све народноослободилачке одборе (сеоске, општинске и сре ске) „да их подигне на степен истинске народне власти“, да их „оспособи да постану живи центри наше по задинске организације у току народноослободилачке борбе“.
Пошто окупатор са својим слугама, четницима и другим издајницима, хоће да глађу умори наш народ, да га тако онеспособи за борбу, Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку добио је задатак да поведе најодлучнију борбу против глади као опасног непријатеља. Народноослободилачки од бор за Црну Гору и Боку мора упорно да мобилише цео народ за борбу против пете колоне.
Острошка скупштина је
ЗА АААААА КАД АЛА ЗАО МАПА ММММ
Јагош ЈОВАНОВИЋ:
Прва година
народне власти у Црној Гори:
(јул 1941—јун 1942)
крупан догађај у ослободилачкој борби црногорског народа. Она је допринела да се мобилишу снаге за борбу, разгорела је патриотски жар и пружила снажну подршку органима народне власти, који су до тада још почетнички тражили пут и „садржај рада у селима, општинама и срезовима ослобођене и неослобођене територије. Народноослободи- # лачки одбор за Црну Гору и Боку
Острошка скупштина иза брала је Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку од 22 члана. Одбор се истог дана. конституисао и изабрао Извршни одбор од три члана. Како се види из извештаја који је Покрајински комитет КИЈ за Цр-
ну Гору и Боку послао 13.
чки одбор за Црну Гору и фебруара Централном коми-
тету КПЈ, „пленум је ставио у дужност Извршном одбору да спроведе у живот закључке конференције, ко ји ће бити кроз два до три дана готови и достављени свим – народноослободилачким одборима“. Проглас са скупштине у Острогу умножен је, како се види из истог извештаја Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку у 3.500 примерака и послат у све крајеве, од којих око 1000 примерака на окупирану територију.
Све до краја маја 1942. го дине чланови пленума Народноослободилачког одбора за Црну Гору и Боку одржавали су конференције на ослобођеној територији у циљу учвршћивања народних одбора по општинама и срезовима. Где год се могло вршени су избори за народне одборе у које су бирани опробани родољуби, верни и одани борци. Према неким извештајима са терена, којих има преко 20, Проглас Острошке скупштине и њене одлуке позитивно су утицали и доприносили учврш ћивању народноослободилачког одбора, посебно општинских и сеоских. Међутим, само су три среска народноослободилачка одбора одржала колико се зна, састанке у вези закључака О-
строшке скупштине (подторички, цетињски и данилов градски).
Скупштина у Мрка"љу, на Тјентишту
У јеку најжешћих борби у свим крајевима Црне Горе и Боке против италијанског окупатора и њего"вих слугу — у априлу, мају и јуну 1942. године, Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку одлучио је да се одржи друга скупштина црногорских и бокељ ских родољуба, ради доношења нових одлука у складу са још тежом ситуацијом, него што је била у време одржавања Острошке скупштине. Одлука је донесена половином маја. Делегат Вр ховног штаба НОВ и ДВ Југославије Иван Милутино-
вић о томе је обавестио дру скупштини црногорских и 60
Учесници конференције на, Тјентишту 16. јуна, 1942. године
га Тита једним писмом које није датирано, али се мисли да је писано 4. јуна. У писму стоји да се мисли да се конференција одржи 14. јуна у Горанском, у Пиви, и да је предузео „све потребно да се људи скупе на вријеме“. Међутим, тешка војна ситуација и одступање наших снага у правцу Босне, скупштина се није могла одржати у планирано вријеме. Она се одржала 16. јуна у селу Мркаљу, на Тјентишту. На скупштину нису могли доћи многи од позваних. Било је присутно свега 38 родољуба. Председавао је Стојан Церовић про фесор; а за секретара скупштине изабран је Мирко Вешовић, адвокат. Скупшти на је трајала укупно шест сати. У дискусији је учествовало 12 делегација. Вре ме је било ограничено, борбе су вођене у непосредној близини, па се морало радити брзо исто као на фронту. На крају, на скупштини је усвојена резолуција која се сматра једном од најзначајнијих докумената у току народноослободилачке борбе. У резолуцији се истиче да је „циљ народноослободи лачке борбе протеривање окупатора из наше домовине,
уништење фашизма и народно ослобођење“. „Наш народ био је у овој борби јединствен“, истиче се у том
та
У
документу, „и успио је да ослободи већи дио своје територије све док окупатор није нашао домаће издајнике које је организовао, наоружао и повео у борбу против . народноослободилачког покрета“. У резолуцији се именују сви познатији издај ници црногорског народа: Бајо Станишић, Ђорђе Лашић, Павле Ђуришић, и др. за које се каже да су по наређењу и упутствима министра у избегличкој влади Драже Михаиловића, уз све страну помоћ и у сарадњи са окупатором, повели оружану борбу против народа и народних бораца за слободу. Резолуцију су накнадно потписали сви који су били позвани а нису могли стићи, тако да је на њој на крају било укупно 74 потписа. Резолуција донесена на
750
кељских родољуба на Тјен тишту 16. јуна 1942. године први је акт који је Упознао савезнике и све пријатеље наше борбе са стањем у зем љи, први акт у коме су пријатељи ослободилачке борбе наших народа у иностранству видели издајнинко лице Драже Михаиловића.
А КАО У а
(КРАЈ)
к
(7833>722% ) ста0РЕНО г= по сата ~ екео
Мувитњ КОМГТОЗИШИЛА,
из села | етра ва ОУ 27 РУШИ.
гоми(бала) |
ПА АИ НЕ
Они су дали све...
Субота, 22, ју,
дат С РАРИУЈТЕОЈВуА
бе „лигњи ЗРА БРУРРУаа, #7728 ТТ ДЕТЕ СР ГРРУЋТИТАРМ ПЕДИЕ ФОРЕРЕ БР ТОШКО СОЛИ ГАРФЕРТОМ. БР ОТИОМ "хмерду ИВИЋ СЛАВЕМ (1986.19938) о ОУКИУРИ ПОСТ СТОПУ сгидајуви 17 чивоте. пакао тен свести, САВЕТА #ИЛЕ #07 ПАУШ. #70 РА, МРДУГУСЉ 1 КАСМИДЕ џ Са ПРЕВАРИО 710 ТЛРТИ ~ ПА СКИ ТРОЈ.
Друга далматинска бршада на Барама изнад Сутјеске
Тмурна и прохладна зора 5. јуна 1943. Око нас столетна шума за чија се стабла хватамо да не бисмо падали у раскаљано земљиште на тек створеној опутини спуштајући се ка Сутјесци.
Немачка група „Анакер“ није успела да се пробије низ кањон Сутјеске па нам је пут преко Сухе још отворен. Туда треба брзо проћи, пењати се четири часа. на Доње и Горње Баре, ту се поставити и спречити помахнитале нацисте да затворе пут преко Сутје ске нашим јединицама, рањеницима, Врховном штабу. Титу...
во од њега.
Први
У јутарњој свежини подрхтавамо на Горњим Барама, у трави пуној влаге. Р
Пред колибом командир 1. чете Бошко Жунић, месарски радник из Книна, говори неким друговима да му машинка није најбоља.
— Али једна одлична, тек извађена из магацина — вели налази се код Немца ту. преко пута. Ја ћу је сада узети.
Одједном, испред нас гребеном 'Товарнице појављује се колона Немаца из групе „Анакер“. Пошто нису могли кањоном, они покушавају да преко Бара пресеку пут рањеницима и главнини наше војске ка Милинклади.
Бошко Жунић добацује командиру Пилу Поповићу:
— Држи их ти тамо, а ја ћу их овде већ удесити...
Настаје борба. Гађам немачку колону с минобацачем. Командир Поповић, стојећи поред мене, заклоњен срушеним стаблом, показује ми правац. Ватра се појачава. Одједном Поповић. погођен рафалом, пада у траву. Настоји да се подигне, па опет пада. Преврћући очи последњом сна гом добацује ми: ,
зе Са мном је свршено. Држите се..,!
Узимам његов доглед и пиштољ. Батаљон добија наређење да се извлачи са Горњих на Доње Баре.
Средили смо се на Доњим Ђарама и очекујемо напад. је кањон Сутјеске и пут за рањ нике, јединице и Врховни штаб. Брзо смо у камењару направили провизорне заклоне. Лево од нашег Другог батаљона је Четврти на гребену 'Товарнице, а Први ле
Немачки јуриш. Хаубице проређују наше чете, а онда се појављују зелене униформе.
јуриш непријатеља одбили. Пада ноћ. Хране нисмо добили. Да бисмо обезбедили ра-
њенике и јединице које се налазе иза нас, морамо нападати непријатеља. Командир Бошко Жу- • .• нић сада добија прилику бави машинку.
Снажно смо налетели на изненађене и ноћном тамом обавијене Немце у тек изграђеним провизорним заклонима. У блеску екс-
Кањон Сухе на Сутјесци
САМ
· Касола
39
Кад су попиле чај, Мара упали цигарету, а Вилма пожури да пред њу стави пепељару.
— Ти одскора пушиш р
— Да — одговори Мара смејући се. — То
Али мало пушим: једну после ручка, а једну после вечере... Каткада увече још две или три. Кад идем да гледам телевизију, пушим да бих се одржала будна.
— Зашто Досађујеш ли сег
— Не ла се досађујем, али навече сам уморна и мука ми је да излазим. Радије идем у кревет и читам неку књигу. Одем да гледам телевизију само ла мало разонодим мајку. Тамо у дућгну. састаје се цело село.. “За маму није добро да је увек сама. ;
У соби се више вије видело: упалише светло. Вилма оде на позове дете које је требало још да учи; и док је Вилма радила, „тетка“ Мара помагала је Данипи да рачуна и да напамет научи једну песмицу.
ЗАО МА
је зао обичај који сам у фабрици стекла. —
администрапија и штампарија
Тонино се вратио после седам, и он мокар од кише. — Добро си учинила што си остала — рече Мари. — Како ти изгледа Бубег
— Добро — одговори Мара. — Не може се упоредити колико му се расположење изменило откад је овде.
— Ех, шта ћеш, само колико посета прима овде у Сан Ђимињану... Је ли ти рекао да је прошле недеље дошао Лидори7.
— Да, рекао ми је. — И тренутак касније додаде: — Драго ми је да га је прошла она огорченост коју је осећао према Лидорију. Зато што је Лидори према Бубеу био више него пријатељ: био му је као брат. Зато ми је било криво кад је Бубе онако говорио...
— Сви затвореници понешто уврте себи у главу, — рече Тонино. — Тако је и Бубе себи утвртео у главу да су га други униш-
“ тили... Али то га је прошло. Схватио је да
није правично да окривљује друге.
— Кривица, ако то хоћеш да знаш, није ничија — рече Мара одлучно; — Можеш замислити колико пута сам размишљала о оном проклетом дану. За све ове године само 'сам о томе мислила. И убедила сам се да није 'била ничија кривица..
— Свакако. да марешало није пуцао... поче Тонино. али га она прекиде: ·
— Ја. међутим, не оптужујем ни марешала. Нико није био крив било је то просто несрећа. Али шта мисле да су постигли што су затворили Бубеа и Ивана2 Правду. можда Не, учинилџ су друго зло: Бубеу, Ивану, њиховим породицама; и мени... Све оне патње које су нам нанели, што чине да још патимо. да ли је то, можда, послужило да се
отклони неко зло "Хтела бих управо то да.
упитам судије; задајући нама патњу. да нисте можда неком другом олакшали бол7 Онај јадни Иван — додаде тренутак, касније — сећам га се са процеса. био је снажан мла-
сдић са овако широким раменима: а сада је
сушичав и изгледа да умире. мг: — Бубе је срећом добро са здрављем.
" _— "Да — рече Мара. — 'Добрс је са здрав- .. · "љем, а и морално је много ојачао. Данас смо
– : ЈА |
„Борба“ Београд. Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531 и Загреб, П
разговарали о нашој будућности. "Одлучили смо да имамо двоје деце једног мушкарчића и једну девојчицу .., — окрену се Вилми која је престала да ради и да би је погледала. — Нећемо бити ипак тако стари да не бисмо могли имати двоје деце. Ја ћу имати тридесет две, а Бубе тридесет шест година... Толико људи се жене чак и старији. — Вилма хтеде нешто да рекне, али се уздржа, јер није била у стању да проговори. Мара то примети: — Изгледа ти глупо да се праве планови кад је то време још толико далеког
Вилма енергично одмахну главом. |
— Не, разумем те, Маро... Само не знам како успеваш да будеш тако храбрат
— А шта би онда Бубе, затворен тамо унутра% Па и он се присиљава да стрпљиво подноси... Зар не7 — додаде окренувши се Тонину. — Прво време било је страшно рече затим. — Али, онда, постане скоро на-
вика... Прошло је ових седам година, про-
ћи ће и оних других седам. А онда, ја настојим да на то и не мислим. Бројим само дане који ме деле од разговора. Зато што је то то-
лико радост видети га поново...
=> за њега исто тако — рече Тон === Не мисли него на тренутак #25 ће пон сне лире Ујутро. на дан одређен за разгоЈЕ 5, а Е је. Не успева ни једног тренутПа сте е на миру... Треба их разумети. Бана твар Која за нас не би била ниИ ПИ Илај прави догађај. Разговор, њиховом животу. 5 Ма НАГА трен: = | '
: и ЕОвор У једном тренутку скрену на зе ка Чиолфија који је умро кратко вретези 4508 а фашисти су говорили да уво ла последица батина које му је задао
уде, али била је то клевета; умро је од рака,
РОМАН „БУБЕОВА ДЕВОЈКА“ КОЈИ „БОРБА“ ОБЈАВЉУЈЕ У СКРАЋЕНОМ ОБЛИКУ ПОЈАВИЋЕ СЕ ОВИХ ДАНА У ИЗДАЊУ „МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ“ У ЗАГРЕБУ |
Претилата за једав месец за нашу земљу износи 550, за стране земље 1,100 динара, Жиро рачун број 101-20-1-76, Поштански фах 629
рера ловићева, 21-23, зелефсни; 37-501, 2548 У
плозија видимо Жунића како са че међу Немце. Виче;
— Држи онога, овај је мој, Бомбама је Жунић обасуо Не це у заклону, побио их неколи ко, узео једну машинку и кренуђ брзо даље. Куриру даде машин ку да је носи команданту бритде — као што је обећао, 4 Али Немци се ускоро сређују и одбацују нас. | | Ту на ливади, покошен =
вим рафалом, оетаде херој Жунић да вечно чува стражу пору.
тврдог Маглића. Онјеу 607 за слободу дао све... |
Позади
смо
да на- За време кратког ттредиа, л2литички комесар наше им Ђуро Бошковић обилази БИ даје упутства, бодри:
— Издржаћемо другови, 8 то први пут. Ми смо од чете. О свему сам известио Тита.
Да, заиста, послат је извеште који звучи као завет:
„Две трећине људства је 1" нуло, друже Тито, али "Ра као да смо у пуном саставу, 5 ци неће проћи, док ма јез“ нас буде жив...
. .•
Ту на Барама синови Далмациј“ су заједно са друговима из је, Босне, Црне Горе показа“ како се бори за слободу У нема те цене која се за ву" би платила. Ту се показало као се треба жртвовати иако Т
и бос, једући пужеве и мес ти нулих коња, и како се— кад може“
бори за: праведну ствар тући једна бахата, до зуба наоб" жана и добро храњена војска ква је била Хитлерова. Бранко ФОРЛИЋ, пукове“
— И да ти кажем још нешто — зао 3 нино — Бубеу је било жао кад је са .г 38 Чиолфијеву смрт. Видиш ли како је св кад прича неке ствари. КЕ
4 385 је онај свет који није осетио — рече Мара. — Јер, кад се осети ме може се више никоме желети. Хада
— Баш је тако, — рече Тонино, давно " који живимо поред људи који пате боље пе ма ко други.
ође време за спавање. Му та је легла на диван У малом + Ту јој је било удобно, али није успева 8 заспи, То што је у новом кревету, е де! будилника, шум кише и ветар који кроз шакаче и тресао оквире прозоре. а: Ра је то држало будном, Чу десет откун а лазили су из тамнице. И туга је 9 зид“ ти кад помисли да је Бубе међу 98. одит вима, и да ће тамо остати још седам“ те
Али, било је то само на један тр ома“ Јер, још једном она снага која Јој је ог 8, ла у свим болним приликама У жиУ може јој и сада да поврати морал и дуго остала будна, отворених очију и ла како је прешла пола пута, И Ћ8 крају тог другог бити светлост.
паељи — Крај —
| од СУТРА „БОРБА. ОБЈАВЉУЈЕ РО:
ЈОВАНА НИКОЛИЋ |
ПОСЛЕДЊИ ЕШ Мавволнев роман ДА
у па а |