Borba
Џабо
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ ТОДИНА ХХМ1
Директор Вукашин
Субота, 22. јул 1961. :1 БЕОГРАД, -
Главни и одговорни уредник Јоже Смоле Уређује редакцијски колегијум Лист излази сваког дана
БРОЈ 184
Мићуновић
ДЕНА # ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
ПРЕДСЕДНИН ТИТО УПУТИО ТЕЛЕГРАМ РЕДСЕДНИНУ БУРГИБИ
Бриони, 21. јула Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је председнику Републике Туниса Хабибу Бургиби следећи телеграм:
„Поводом напада француских оружаних снага на голоруки туниски народ у Бизерти, дозволите да у име народа и владе Југославије изразим дубоко огорчење према том грубом агресивном акту. У исто вријеме изражавам пуну солидарност са праведном борбом туниског народа за своју пуну независност и интетритет“. (Танјуг)
ТЕЛЕГРАМ ПРЕДСЕДНИНА ТИТА ПРЕДСЕДНИКУ ДРНАВНОГ САВЕТА ПОЉОНЕ ЗАВАДЕНОМ
Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је председнику Државног савета Народне – Републике Пољске Александру Завадском следећи телеграм:
'У име народа Југославије и у своје име упућујем Вама и пријатељском пољском народу најтоплије честитке поводом националног празника Народне Републике Пољске са најлеп шим жељама за добробит пољског народа, за даље успехе у изградњи земље и за Вашу личну срећу“. (Танјуг)
ЧЕСЛИТНА ПРЕДСЕДНИНА ТИТА (УЕФУ ЦИРАННИЈЕВИЧУ
Председник _ Републике Јосип Броз пуко упутио је седнику инистарског зиза Народве Републике Пољске Јузефу Циранкијевичу следећи телеграм: „Приликом националног празника Народне Републике Пољске упуђујем Вам своје искрене и срдачне честитке“. (Танјуг)
Мтенсандар Ранковић, др. Владимир Банарић и Пван Гошњан у Шибенику
_ Шибеник, 21. јула " Данас су јахтом „Краљевица“ допутовали у Шибеник потпредседник Савезног извршног већа Александар Ранковић, председник Сабора Хрватске др Владимир Бакарић и државни секретар за послове на родне одбране генерал армије Иван Гошњак. _ (Танјуг)
%
ПРЕДСРАНИК ВААДЕ РЕПУБАНКЕ СЕНЕГАЛА МАМАДУ ДИЈА ОТПУТОВАО ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ
после селмодневпе пријатељске посете нашој земљи
Загреб, 21. јула (Танјуг)
Председник владе Републике Сенегала Мамаду Ди ја, који је седам дана боравио у пријатељској посети Југославији, отпутовао је данас пре подне авионом ЈАТ из Загреба у Џариз. Са сенегалским премијером
из наше земље отпутовали су и чланови његове делегације. Пре уласка у авион, бенегалски премијер обишао је почасну чету, а затим се срдачно поздравио са личностима, које су присуство вале испраћају на загре-.
, бачком аеродрому — пот-
председником Сабора Хрватске Карлом Мразовићем, члановима _ Извршног
већа Хрватске др Милошом Жанком, Марком Белинићем, Стјепаном Ивековићем и Фрањом Гажијем, држав ним секретаром за правосудну управу Хрватске др Миљенком Протегом, председником ЦК НО Хрватске Срећком _Бијелићем, потпредседником НО Загреба
са. после подне.
Агресивни акт Француске У Тунису
УБИЗЕРТИ УЛИЧНЕ БОРБЕ
ТУНИСКИ ГАРНИЗОН У БИЗЕРТИ ОПКО ЉЕН. — ФРАНЦУСКЕ ТРУПЕ А И АВИЈАЦИЈЕ. — ПРИВРЕМЕНА АЛЖИРСКА ВЛАДА
ДУЈУ УЗ ПОМОЋ ТЕНКОВ | ПОНУДИЛА ПОМОЋ ТУНИСУ
4
'
ПРОЛЕТЕРИ свих УНА ЕМ УЈЕДИНИТЕ СЕ:
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧК
Тунис 21. јула (АФП)
Блада Туниса објавила је саопштење о почетку бомбардовања Бизерте и уличним борбама у граду. Саопштење гласи:
„Бомбардовање града Бизерте почело је У
12.15 часова. Ова агресиј злочин против
цивилног становништва,
а која представља нови може
имати непроцењиве последице и довешће владу
Туниса до тога да брзо салија". „Влада Туниса —
предузме мере репре-
наставља се у комини-
кеу — која је са своје стране обезбедила и која ће наставити да јача безбедност свог цивилног грађанства, сматра сведоком међународно јавно мнење у овом промишљеном геноциду француских снага против туниског народа“.
У коминикеу туниске владе каже се на
крају:
„Туниска влада потврђује директиву за пружање отпора свим средствима, новој форми агресије. Уличне борбе су почеле!"
Тунис преживљава нај драматичније часове своје савремене историје. Француске трупе са неколико тачака проширују агресивне акције против суверени тета земље. Француска оклопна кола у раним преподневним часовима поставила су бараж између Ту ниса и Бизерте. . Постепено се тај бараж све више од-
мицао од Бизерте, тако да су се француске: моторизоване јединице у четири ча налазиле
тридесет километара од главног града Туниса. Француска извиђачка авијација све чешће надлеће главни град Туниса а бомбардовање Бизерте наставља се све интензивније. Од данас у подне Бизер та је изложена све жешћим француским нападима а туниска армија се пдвукла са прилаза града у центар водећи уличне борбе. У својству врховног комадан та армије Бургиба је дао наредбу да гарнизон У Ђи зерти пружи одлучан от-
Француски тенкови пуцају на Тунижано
(Телефото АП
шој земљи, председник вла де Републике Сенегала Мамаду Дија посетио је Бео-
Загреб, 21. јула (Танјуг) Пре одласка из Југославије камбоџански министар Сенг је веома повољно оценио контакте, које је за вре ме боравка у нашој земљи, успоставио с истакнутим функционерима Савезног из вршног већа, Секретаријата за информације СИВ и пред ставницима,; штампе У Београду и Загребу. Ови контакти и разговори — додао је министар Сенг — не само што су били плодни и корисни, већ су показали идентичност становишта У готово свим важним проблемима у свету. Министар Сенг је такође
инж, Борисем Бакрачем, ге нерал-мајором Францом Хо чеваром и функционерима Државног секретаријата иностраних послова, који су
сенегалског председника пратили на путу по Југославији. За време боравка у, на-
рекао да Камбоџа с ведрим оптимизмом гледа на исход Београдске конференције не ангажованих земаља. Мини стар Сенг је изразио мишљење, да ће ова конференција допринети решавању низа актуелних питања зна чајних за даље очување и јачање мира у свету; „Земље, учеснице београд
Намбоја са оптимизмом гледа на исход
конференције у Београду, изјавио министар Сенг пре одласна из Југославије
град, Загреб, Љубљану, Ријеку и Опатију, као и Брионе. ске конференције, треба да разматрају све актуелне међународне проблеме, како би на тај начин показале да се једино тим путем могу постићи високи циљеви мира у свету и плодне и конструктивне сарадње међу на родима.
Министар Сенг је даље изјавио да с оптимизмом гледа на развој будућих односа на пољу размене информација између две земље, Током разговора с.одговорним представницима на-
пор. Туниски гарнизон Бизерте потпуно је опкољен, Иста је ситуација и у Мен зел-Бургиби.
У поподневним часовима француска војска је од Тунишана затражила предају. Мали туниски гарнизон Бизерте и Мензел-Бургибе пружа одлучан отпор напа дачу и француске трупе напредују само захваљујући подршци надмоћне ави јације и тенкова.
Очевици борби у Мензел-Бургиби испричали су
да су видели како је фран
цуска војска заробила дванаест младих Тунишана. Неколико часова касније Фрранцузи су послали курира по туниски санитет с поруком „дођите да покупите своје мртве“. Ових дванаест младића било је измрцварено и тако су вра ћени туниским _ властима. Мртвачнице великих туниских болница препуне су погинулих туниских добро вољаца и припадника армије. Група југословенских лекара која се налази у Тунису добровољно се ставила на располагање управама болница за дежурства и помоћ рањенима. Туниске власти дају из часа у час ратна саопштења о кретању непријатељске војске и о све очевиднијим агресивним намера-
ма према целокупној теритој
рији Туниса. Из алжирских
специјално за „Борбу“)
'
база на југу Туниса француска војска напада туниске положаје. Тако су тридесет тенкова, камиони са минобацачима, оклопна ко-| је било ниједног пролазнила и пешадија окружилијка, а радње затворене проположај јужно од|шла је поворка од више сто Борђ Каркита. После напа-| тина хиљада грађана прада авијације, минобацача и Борђ |, Каркит је потпуно уништен а његови су браниоци по-
туниски тенковских граната
гинули.
о судбини колоне,
заставу на гранични камен двеста тридесет и три.
Туниска јавност је прими ла са великим одушевљењем говор Бургибе у коме је најављено формирање страних добровољачких јединица, а посебно могућности уласка У акцију алжир ских јединица.
Туниски народ је са пуно озбиљности схватио ситуацију с којом је суочен а коју је Бургиба означио ре чима „туриски народ, њего ва војска и омладина воде данас борбу на живот и смрт за опстанак туниске државе. Француска жели
Ој
Пристигле су вести 0 сто тину погинулих код места сФрбрт Сент. Ништа се не зна која је отишла да пободе туниску
|
НАПРЕ-
граду, не напушта Бизерту. Француски авиони непрекидно надлећу и митраљирају приступе Бизерти и засипају бомбама поједине периферне делове града. Фрранцуска авијација бомбардовала је у току поподнева и вечери Метлин и Ел Алија, насеља око Бизерте, наносећи велику ште ту цивилном становништву.
Туниске трупе биле су приморане да пред поноћ напусте центар Бизерте трг Монсеф Беј. Борци туниска армије наставили су борбу с одредима падобранаца око града Гуверера. У току поподнева француско цивилно становништво насељено у граду Бизерти из, појединих станова отворило је ватру на бранитеље града, об нављајући на тај начин ста ру колонијалистичку праксу из северне Африке.
Око 18 часова француска авијација је напала на тридесетом километру нека возила на цести Тунис — Бизерта, желећи да на тај начин паралише досадашњи саобраћај. Француска арми ја вратила је са приступа града Бизерте конвој од 20 возила туниског Црвеног полумесеца коме се на челу валазио џип са представницима Међународног црвеног крста, који су желели да помогну Тунишанима у евакуацији рањених и погинулих из Бизерте. Грађанство Бизерте покушава да изиђе из града и. да се спасе из ватреног обруча у који га је ставила француска армија, настављањем својих рат них операција.
Падобранске трупе доведене из Алжира настављају општу офанзиву од места 20 километара удаљеног од Бизерте Мензел Ђемиле до места Матера 40 ки лометара удаљеног од Бизерте. Престоница Туниса данас је по подне била сведок грандиозног митинга на коме је учествовало 600.000 гра 'Ђана протестујући против безобзирног француског напада на суверенитет Туниса и на продужено проливање крви невиног народа. Велика маса окупила се око 1 посмртних ковчега завијених у националне заставе у којима су били погинули припадници националне гар де. Том приликом су извикиване пароле „Народ хоће евакуацију“, „Баците падобранце у море“, „Дајте нам оружје“, „Народ ће очистити земљу од окупатора“. Кроз град Тунис, у коме ни-
(Наставак на 2 страни)
и Ари А ен НИ
а
ПРОСЛАВА 20: ГОДИШЊИ
ог САВЕЗА | РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
СЛОВЕНИЈА _ У УСТАН
На великом митингу 79 Љубљанљм, који је јуче 0одржањ товодом трославе двадесетогодмишњице — Устанка, говорио је Франц Лескошек Лука, први командант Главног штаба, народноослободилачке 80) ске а партизанских одреда Словеније. Доносимо изводе из говора друга Лескошека.
Пошто је истакао значај народног устанка у нашој земљи, када је словеначки народ раме уз раме са осталим нашим — народима кренуо, на позив Партије, у борбу за национално и социјално ослобођење, друг Франц Лескошек је говорио о предратним „прогонима комуниста и родољу ба од ненародних режима и о припремању Комунистичке партије Југославије и Словеније за предстојеће историјске догађаје.
Говорећи о улози Комунистичке партије Југославије и друга Тита у припремању и извођењу устанка, Франц Лескошек се нарочито задржао на актавности КП Словеније у првим данима окупацијеи револуције:
— Само неколико недеља после окупације КПС је успела да се преко Осво бодилне фронте чврсто по веже са напредним снагама словеначког народа и припреми борбу за опставак и националну и социјалну револуцију за демократску народну власт. У то време, наставио је Лескошек, започело је протањање и мучење Словена ца, они су отпуштани са посла, затваране су фабри ке, вршене реквизиције, пљачкана је народна имо вина, изведена. је зеленаш
ка замена новца. Нестало.
је животних намирница, окупатор је започео безоб зирно и варварско спровођење потпуне германизаци је наших крајева.
Истог дана када су Хит перове хорде напале Совјетски Савез Централни комитет КП Словеније раз мотрио је настали положај
и у складу са линијом ЦК
ХНЈ основао Главни штаб чародноослободилачких пар тизанских одреда и позвао словеначки народ на устанак. Управо борбена спремност и способност за борбу Комунистичке партије позитивно су утицали на брзи почетак и развој устанка, где су се у првим борбеним редовима нашли најбољи комунисти. Комунистичка партија Словени је такође је дала иниција тиву за оснивање Освободилне фронте, свенародне борбене организације.
На отпочињање оружаног устанка словеначког народа негативно су, према речима друга Лескоше ка, утицали снажна хитлеровска демагогија и неповољан географско-стра-
крајева Словеније се вечерас на платоу у љубљанском парку „Тиволи“
поновну окупацију целе те риторије“. Туниска влада је нареди“
ше земље, рекао је он, постигнута је принципијелна сагласност на питањима размене информација, новинарског и техничког особља, док ће техничка питања везана уз ову размену бити размотрена накнадно.
На крају, министар информација Камбоџе изразио је захвалност на гостоприметву, које му је било указано за време његове друге посете нашој земљи.
ла да се заплене француске нафтоводне инсталације У луци Скира и црпних станица које воде нафту са извора Еђеле.
Синоћ у 23 часа Тунис, 21. јула (Танјуг) Извештаји о ратној ситуацији од 23 часа говоре да се у Бизерти настављају У“
личне борбе и на трниска армија, мада опкољена у
Љубљана, 21. јула
Око 300.000 људи из свих нашло пространом
на величанственом народном митингу
централној прослави 20. годишњице народног
устанка у Словенији.
Импозантној · свечаности присуствовали су и мМиха Маринко, орис Крајтер, Иван Мачек, Вида Томшич, делегације из свих наших република, представници Словеније из Корушке, Трста, представници ЈНА и бројни други високи државни, партијски и култур ни радници.
Митинг је отворио секретар Среског комитета Савеза комуниста“ Љубљане Франц Попит који је поздравио присутне и истакао револуционарну активност Љубљане која је читаво време народноослободилачке борбе била неисцрпна резерва бораца, неугасива луча. устанка словеначког народа.
Затим је Франц Попит
дао реч првом команданту,
Главног штаба партизанских одреда Словеније и потпредседнику Савезне на родне скупштине Францу Лескошеку.
После говора Франца Лескошека прослава “је. настављена бројним културним, забавним и спортским приредбама и народним весељем које је трајало све до јутра.
Око 22. часа у „Тиволи“ је стигао и потпредседник Савезног извршног већа Александар Ранковић.
Незаборавно славље
"Слободарска Љубљана украшена хиљадама партијских, државних и словеначких застава, транспарен(тима, сликама наших руко водилаца и цвећем почела је дочекивати своје прве госте већ синоћ. Из препуних возбва у љубљанске улице сливали су се гости из Горењске, Словеначког приморја, Долењске, јерске. Многи од њих дошли су у партизанским уни формама са бројним одликовањима на грудима.
Јутрос док се сунце про-
Први број „Борбе“
осуђени су
излази и то: у
22. марта
»
Франц Лескошек говори
тегијски положај, као и: густа мрежа саобраћајница и подељеност Словеније из међу три окупатора, који су поједине делове укључивали у свој државни систем. Љубљана је била центар ослободилачког , покрета Товорећи затим о подизању устанка у појединим деловима Словеније, Франц Лескошек је нагласио да
Југославије изишао 1922. године. 13. јануара 1929. године забрањено је
даље излажење „Бор
У народноослободилачком рату „Борба“ поново “6 Ужицу ол 19. вембра 191. и Др | “ М' фебруара 1943.
Од 15, новембра 1944. излажење у ослобођеном Београду. а од
од '%. јуна 1954. године „Борба“ је јалистичког савеза радног народа
органа Комунистичке партије је у Загребу 19. фебруара
бе“ а чланови редакције
на затвор и робију.
октобра до 27, ноинићу од 8. октобра 1942, до
године „Борба“ наставља 1948, и у Загребу.
ортан СоциЈугославије. КНУ_
на митингу у Љубљани
Све акције окупатора усмерене на уништавања устаничког покрета остале су безуспешне. Пропао је чак и покушај поделе Љуб љане на 14 сектора, као и опасивање града бодљика вом жицом. Грађане нису заплашили ни масовна хап шења, прогони, рације, кон центрациони логори и стре љања.
Саботаже и диверзије ' постале су масовни
су најповољнији услови би ли у Горењској, где је Пар тија имала најбољу массв ну основу. Већ крајем јУла у Горењској је делова ло неколико партизанских чета, које су првих месеци борбе биле тесно повезане са Љубљаном, средиштем ослободилачког покрета. У Љубљани, коју су 0купирали Италијани, нали су сигурно уточиште сви централни органи осло бодилачког покрета, ту су радиле илегалне партијске штампарије, лечили се рањени. партизани. Љубљана је прикупљала храну и опрему за партизанске чете. До краја септембра 1941. године у љубљанској покрајини основа но је 15, док је у целој Словенији активно делова ло 30 партизанских чета.
Практично, отпор у Љуб љани почео је оног дама када су Италијани окупирали град. Улице су тада биле празне, на кућама су биле исписане антиокупаторске мароле. Ускоро се окупатор више није осећао безбедним, а издајници су ликвидирани усред бела лана на најпрометнијим улицама и локалима:
— Љубљана је била неисцрпан извор живе снате и снабдевања партизанских јединица, рекао је срранц Лескошек. У овом граду налазила се све до капитулације Италије цен трална техника КП Слове није, одељак 3за градњу бункера, као и графички
облик револуционарне борбе
— Међутим, народноосло бодилачка борба словена-
чког народа, рекао је друг ·
Лескошек, није се 1941. го дине ограничавала само на стварање партизанских че та. Поред њих, војни комитети су оснивали борбеве ударне и саботажне гру пе, чији су први чланови били комунисти, скојевци, радници и омладина.
Словенији је већ 1941. деловало више стотина борбе них група, од тога око 150 у Љубљани. Те године билб је толико саботажа и диверзија — да ни окупатор све није регистровао — да су оне постале масовни облик револуционарне бор-
е.
Говорећи затим о подиза њу устанка у Штајерској, друг Лескошек је рекао да су тамо Немци успели да, због издаје, униште већи број партијских · кадрова. Поред тога, Хитлерова демагогија овде је нашла нај плодније тле, јер је и пета колона била јака. Међутим, комунисти су ипак успели да у Штајерској формирају неколико партизанских чета. Непобедивост партизанске војске и ослободилачког покрета
После саветовања у Столицама у Словенији је дошло до већих партизанских акција: напади на Шоштањ, Лож и Безујак и обим
и циклостилни. Све до про лећа 1942. у окупираном граду живео је и радио цк КП Словеније, затим
| |
Шта- !
Извршни одбор ОФ и Глав ни штаб партизанских одреда. бијало иза високих врхова | Камнишких алпа, у граду | слављенику врило је као у кошници, као да нико није спавао. Празнично располо | жени људи су пролазили у- | лицама. Сусрети су били дирљиви, стари борци обнављали су ратне успомене, сећали се тешких тре- | нутака проведених у борби, фашистичким казаматима и
"концентрационим логорима.
Већ у току преподнева У Љубљану је стигло око 30 специјалних возова, док су | колоне аутобуса и камиона на свим путевима према Љубљани биле дуге и ·по неколико километара. Пред вече су улице у центру града биле затворене за аутомобилски саобраћај а на улицама било је десетине хиљада људи.
Са заставама и песмом на митинг
Што је дан више одмицао „било је све више људи на улицама. Изгледало је као да је читава Словенија до-
шла у свој главни слободар. ски град. Дуго пре митинга читаве реке људи лагано
није акције против исељавања Словенаца. Оштра и рана зима је, истина, огра ничила партизанску активност, али се ипак показало
(Наставак на 4. страни)
ЦЕ УСТАНКА САОВЕНАЧКОГ НАРОДА
НЕЗАБОРАВНО СЛАВЉЕ ПОД РЕФЛЕНТОРИМА У ТИВОЛИЈУ
су се кретале према пространом платоу у парку „Тиволи“ над којим је доминирао 70 метара висок торањ са стотину сијалица. Наилазак ' 45 омладинских радних бригада из
вама, транспарентима и пес мом, народ у Љубљани по здравио је дуготрајним и топлим аплаузом. Такође је био импознатно организован долазак бивших пар тизана, чланова бројних радних' колектива и установа из Словеније. Градом се орила песма а простор у „Тиволију“ пред почетак великог народног митинга био је препун.
Када су у 20,30 часова звуци фанфара најавили почетак народног митинга у„Тиволију“ се налази ло око 300.000 људи празнично расположених у гостољубивој Љубљани.
Одмах затим велики хор од 3.000 певача из целе Сло веније отпевао је „Интернационалу“ и две партизанске песме. Борбени акорди разливали су се пар-
| (Наставак на 4 страни)
целе Словеније, са заста-