Borba, 06. 04. 1962., str. 16

падала тв – =

| Петан, 6. април 1962.

ВРЕМЕ ДАНАС:

__ ПРОМЕНЉИВО ОБЛАЧНО | И ПЉУСНОВИ

Прогноза времена за Југославију за 6. април: променљиво , облачно са локалним пљусковима. У поподневним часовима мо гуће су и грмљавине.

Прогноза времена за Београд и околину за 6. април: Променљиво облач но. Повремена киша.

"ИШОВИТО

ВРЕМЕ ЈУЧЕ:

ба дода ари за =

| Температуре јуче у 13 часова

Атлантски ваздух и даље продире преко западне Европе, условљавајући врло променљиво време са кишом. Лепо и топло време одржава се још у источним крајевима Средоземља, у Малој Азији и Совјетском Савезу.

Данас је у нашој земљи било променљиво облачно време с кишама местимично, нешто јачим на Приморју, у Словенији и Хрватској.

Априлска кашасшрофа

Београд, 1941: Са својим савезницима Италијом и Мађарском Хитлерова Немачка је на данашњи дан пре 21 годину напала Југославију. У нападу је учествовало 56 дивизија ко-

је су кренуле из Румуније, Мађарске, Бугарске. Италије. У 5,10 часова немачко ваздухопловство

почело је да бомбардује аеродроме код Ниша, Куманова, Скопја, Загреба Брежица, Љубљане.

Највећи ваздушни напад извршен је Београд, у четири налета: од 6,30 до ф у 1, 14 и 18 часова. У том нападу учествовало је 480 бомбардера у пратњи 120 ловаца. У граду је погинуло тада око 10.000 људи, жена и деце, потпуно су срушене 672 зграде. јако је оштећена 1.601. д делимично 6.629 зграда.

Немачке оклопне и моторизоване дивизије су за 12 дана прегазиле Југославију која је била неспособна за одбрану јер су гене-

на

ралштаб и политичке и друге кључне установе биле пуне Хитлерових агената.

После објаве мобилизације. у земљи је био настао прави хаос. Кад су Хитлерове

дивизије већ дубоко биле продрле у земљу, чланови владе су, уместо организовања отпора, побегли авионима заједном с краљем у Грчку. одатле у Египат и затим У Енглеску. На лан 18. априла југословенска војска је капитулирала.

Устанак на Пелопонезу

Пелопонез, 1821: Дуго припремани уста-

нак тајне организације Хетерије против Тудана био

устанак даље на и на 0ос-

рака букнуо је у Мореји. За месец је ослобођен цео крај и затим се пренео на Спарту и Аркадију, па Јужни Епир, Тесалију до Олимпа трва на Јегејском мору.

Турци су одговорили суровим Ррепресалијама. ~,

Као одмазду за тобоже побијене Турке У главном граду Мореје, Триполију (на острву Хиосу) убијено је око 25.000 становника, а преосталих 45.000 Турци су продали као робље у Азију и Африку.

Ови турски поступци нису могли зауставити покрет који је прерастао У општи националноослободилачки устанак Грка познат у историји као грчки рат за ослобођење (1821—1829). |

1 | Борба Хетерије снажно је инспирисала грчке народне песнике који су опевали ње- · ||| не јунаке. Ове песме оставиле су трагау ||| европском позном књижевном романтизму.

ђ | Београд после бомбардовања априла 1941.

ПРИЛОГЕ У ОВОМ БРОЈУ ДАЛИ:. Марија Павличек и Кочо Димовски,

| ан

"Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће „Борба“ Претплата за

__АПРНАСКИ ПЕЈСАЖ

ЕКЕЦОВ« МОПЕД

Многобројни написи наших младих новинара Основне школе у Александровцу појављивали су се у нашем листу у рубрици „Мали Кекец“ и у „Борбином“ забавнику „Кекецу“. Било је ту низ веома добрих

тко ИТ

3.

Било ми је врло мило, што смо сашли са клизавог терена мојих односа према глупој тетки, па вешто пренесох разговор на разбојнике. |

О разбојницима су сви говорили с потпуним разумевањем ствари, с великим симпатијама према тим презреним људима. Нису могли да се начуде мом стрпљењу: већ сам толико велик. а још се нисам одметнуо у хајдуке! .

— Ја сам гладан! рече тек наједаред Јољка.

— Реците ми, браћо, шта хоћете: да наловимо рибе, па да на обали реке скувамо рибарску супу с кромпирима, или да идемо кући, па да једемо куваричин ручак7 г

Моји соколови одговорише сви у један глас: .

— Рибарску чорбу!

— А како ћемо набавити кромпира7.. Да затражимо у кухињи, или да украдемо из врта2

— из врта. Да украдемо! .

— А шта је боље украсти или затражити2 З >

— Па... занимљивије је украсти, рече Гришка. — И со ћемо од куварице украсти. И папар! И котлић. .

Ја удесих на брзу руку експедицију, те се дигосмо у крађу и на разбојништво.

Било је већ вече, кад наложисмо крај реке велику ватру и почесмо се мувати око котлића. Вања је чупао петла, којег је ухватио у шупи, а Гришка, голишав, тек што се окупао у топлој реци, скакаше и играше око ватре као Папугнац.

Према мени осећаху деца нежност и љубав, која се граничила с обожавањем.

Љољка ме је непрестано држао за руку.

па ми немо, погледом пуним безграничне.

оданости, гледаше у очи. ; Наједном Вањка прсну у смех.

један месец за нашу земљу износи 550,

БОРБА

Дуго чекано априлско сунце најзад је оба сјало улице Београда. Парковск миле су прве посетиоце. Реклама „Прекобројне“ употпунила је пријатни априлски

новинарских дописа, квалитетних литерарних радова и заиста лепих цртежа.

Њихова школска редакција има у школи веома лепо уређену просторију за рад, имају и своју самосталну фото-службу. А сада су добили и мопед, поклон редакције

„Кекеца“, који су и заслужили. (Снимио: Ј. Кришковић)

— А шта велите, да сада наиђу тата и мама Што ли би они сад казали: '

— Хи-хи! стаде пиштати голишави Гриша. — Лекције нисмо учили, из пушке смо пуцали, пушили смо, ноћу се у реци купали, а сад, уместо зготовљеног јела, кркамо папрену рибарску чорбу!

— И за све те красоте имамо да захвалимо Михаилу Петровићу! рече Љољка, љубећи ми руку с поштовањем.

— Нека само покуша неко да вас дирне... имаће с нама посла! | — Је ли слободно, да вас зовемо Мишом%

запита ме Грушка туривши прст у котао с чорбом. — Ајаој! Како је врело!

(Снимио; Ж. Живановић)

Јастреб кокошар и његова жртва

Јастреб кокошар је најсуровији пернати разбојник, Он | убија не само онолико колико му треба за један оброк него и све што му падне под његове оштре канџе. Апетит му нарочито порасте за време зиме и онда предста-

вља праву опасност за ловишта пернате дивљачи. На слици: јастреб за ручком. Жртва је фазанка. (Снимио: Б. Пекић)

— Слободно ме тако зовите. Је ли вам добро са мном7

— Изван... из-ванредно!

Пошто вечерасмо, припалисмо цигарету, па се извалисмо по покривачима, што их је Вањка довукао из куће.

— Хајде да овде ноћимо! неко.

— Биће нам хладно од реке. Овде је вла га, приметих ја.

— Не берите бриге! Сву ноћ ћемо пазити на ватру, да се не угаси. Држаћемо редом

предложи

стражу.

— Не! одушеви се Вањка. — Богами, нећемо озепсти!

— Вањка! опомену га Љољка. — Кунеш сез А шта нам је говорила Немица2

— Није лепо клети се, рекох ја. — А

нарочито не тако Богом. Има заклетва, које човека обавезују, а звучније су. На пример: „Кунем вам се својом брадом!“.). „Хиљаду громова“... „Проклетство неба!“

— Хиљаду небова! рекну Гришка. — Хај

· демо у шуму, да накупимо сувих огранака

за ватру.

Пођосмо сви, Чак и трапави Љољка, који се придржавао за моје панталоне и јако дувао и шиштао.

Спавали смо крај ватре. Премда се она пред зору угасила, но то нико не примети,

поготову што ускоро загреја сунце, зацвр-

куташе птице, а ми се избудисмо на нова

· дела и на нове насладе.

Три дана прођоше као сан. Пред крај трећег дана моји питомци изгубише сваки човечански лик и изглед... Морнарске хаљине им се претворише у саме дроњке, а Гришка је чак трчао и без панталона, јер их је, незнано како, изгубио у реци. Ја мислим да је он то учинио с отвореном свр хом: да се отресе, досадног при купању, свлачења и облачења панталона.

· Лица све тројице су препланула од сун-

уредништво алминистрапија и тптампарија „Борба“ Београд, Трг Маркса и Енгелса 7. телефон 34-531 и Загреб. Прерадовиће : . ва 21—23, телефони; 37- -184 за стране земље 1100 динара, Жиро рачув број 101-20-1-76, Поштански фах 629. Ренеа

е клупе припејзаж. ПЕТАК, 6. ТУ 1962. ГОДИНЕ

4.00 Јутарњи програм

8.00 ВЕСТИ

8.02 Осврти

8.15 Преподпевни концерт 9,00 Савремена наука

9,10 Забавна музика

10.00 ВЕСТИ

10.05 Солистичке _ композиције изводе домаћи уметници

10.30 Радио вам одговара 10,40 Партизанске народне песме

11.00 РАДИО-ШКОЛА — Руски језик _ Три медведа (према уџбеникуј, Музички интермецо; Опште му;

зичко образовање „Како је наста, ла опера“; Музички имтермецб; Енглески језик: У аутобусу '

11,45 Да вас подсетимо

12.00 ВЕСТИ

12.02 Музички интермецо

12:10 Извештај о водостању

12.30 Емисија за најмлађе — Алексан.

дар Поповић; „Мала прича о ве. ликој Соњи“ — 1 прича

12.40 Војводина у песми и игри 13.00 ВЕСТИ

15,05 Из рада ОУН

13.15 Борбене песме

13.30 Оркестарска забавна музика 14,00 ВЕСТИ

14.02 Оперски мозаик

14.30 Сентиментална прича о песмама 14.40 Мала продавница плоча

1500 НОВОСТИ ДАНА

15,15 Четрдесет пет безбрижних минута 16.00 ВЕСТИ

16.04 Говоримо о филму

16.30 Привредни журнал

17.00 Данас у нашој земљи

17.15 Ново, актуелно и занимљиво Забавна музика

18.00 ВЕСТИ

18.02 Догађај о коме се говори

18,10 Јосип Славенски: Симфонијски епос — Изводи Симфонијски оре

кестар Радио-телевизије Београд, диригент Оскар Данон :

18,40 Истина о легендама — Снови Рада неимара.

19.00 Мали абонентни концерт — Музика по жељама слушалаца

19.3) ДНЕВНИК

20.00 Забавни музички програм

21.00 ВЕСТИ

21.05 Репортажа

21.20 Југословенска музика

22,00 ВЕСТИ и метеоролошки извештај 22,15 Музичка пошта са три континента 23.090 ВЕСТИ |

23.05 Изабрана проза

23.20 Бела Барток: Концерт за орке. стар. Изводи Симфонијски орке« стар Совјетске радио-телевизије, диригент Генади Рождественски, Снимак са концерта одржаног на фестивалу у Будимпешти

24.00) БЕСТИ

СУБОТА, 1. ТУ 1962. ГОДИНЕ

4.00 Јутарњи програм

8.00 ВЕСТИ

8.02 Из славних дана НОБ

8.12 Ведре мелодије ;

9.00 Перспективе — Примене електро нике у медицини

910 Из симфонијске литературе

10.00 ВЕСТИ

10.05 Народне песме. Певају Зорка Бу-

таш,' Душан Младеновић и дуг тиева — Бадев. 10,30 Време Азије — У земљи без плу“ тева % 11.00 Популарна радио-игра — Ги де мопасан: „Огрлица“. Режија: Ми-

ра Траиловић. Улоге тумаче: Рената Улмански, Драгомир Фелба, Мирко Милисављевић, Олга Ивановић, Милорад Волић, Властимир Стојиљковић, Северин Бијелић

11.45 Да вас подсетимо 12.000 ВЕСТИ

ПЕТАК, 6. ТУ 1962. ГОДИНЕ

19.00 „поглавље о Хју Адамсу, епизода серијског филма „Тајни дневник доктора Хадсона“ — Студио Бео-

град 19.26 „Кроз музеје и галерије“ — Најмаркатнији експонати преисториј“

ског одељења Народног музеја У Београду — Студио Београд

20.000 ТВ ДНЕВНИК — Студио Београд

20.20 Концерт забавне музике — Стуг дио Загреб

22.00 ТВ ДНЕВНИК Студио Београд

— п ИЗДАЊЕ –

ца: гласови им, од ноћивања на отвореном ваздуху, промукли и огрубели, поготово што су за све то време избацивали само овакве кратке, изразите фразе: ј

— Проклетство неба! Каква је то битанга здипила моју цигарету!.. Који је бес овој мојој пушки — опет је слагала! Додај“ дер ми, Мишо, жигице!

Пред вече трећег дана ја се страшно забринух: шта ли ће рећи јадни родитељи, кад се врате

Деца ме умириваху, како су могла:

— Па... испребијаће нас, чудна ми чу" да! Неће нас ваљда убити!

— Хиљаду громова! завикну ми Вањка | хвалисаво. — А ако се неко тебе, Мишо | макар малим прстом дотакне, имаће с нама | посла: То га неће олако проћи! |

— Но... мени они не могу ништа; 81 | вама ће сигурно испрашити турове! Плати“ ћете и за пушење, и за пуцање, и скитњу.

Ништа то, Мишо! умириваше ме Љољка, ударајући ме по рамену. — и. смо се бар фино провели!

Пред вече им се вратише из града Ре дитељи, Немица-гувернанта и она иста „тлу пара-тетка“, с којом ми деца нису савето“ вала да се оженим — због мишева.

Деца се посакриваше под диване, а Ва» ка се завукао чак у подрум.

Ја их извукох из свих тих јазбина, уве“ дох их у собу за ручавање, где је седело сво друштво за ужином после путовање рекох:

-— Драги мој! Полазећи на пут, ти си био изразио наду, да ћу се ја спријатељити и твојом децом, и да ће они заволети дру" жевност мога карактера. Тако је и било. ја сам нашао пута к њиховом срцу... Ево погледај: Депо! Кога ви волите више: оца маму, или мене2

— Тебе! одговорише деца у глас, др се за мене и гледајући ми право у очи

жећи бла“

'тодарним погледом.

(Наставиће се)

и 23-492