Borba
15.
____На Дњепру сам виђао · гросмана, Долматовског, на · сожи — Симонова, код Мо · жајска — Ставског, у Бело Ј русији — Твардовског, у __ Вилни — Павленка. Нисмо | стизали да дискутујемо о 6 · књижевности — није нам било до тога.
Писма...
Сећам се периода крајем четрдесетих година... Те" шко је замислити да смо за "време рата живели као бор ци исте чете, Погледао сам корице са писмима из доба _ рата. Наравно, сасвим је ра зумљиво што су ми писали _ моји стари пријатељи __АЈЈ. Таиров, ПЛ. Кончалов ски, А. Н. Толстој, А.А. Ахматова, А.А. Игнатјев. Али, било је много писама од писаца које дотле нисам | познавао и са којима сам се _ после рата ретко сретао. Та да је пред нама био зајед-
_ нички непријатељ; веома "смо добро знали шта су то немачки тенкови или нема"чки аутоматичари. Сада сам поново прочитао једно од _ писама из тих година. Мла ди песник писао ми је са фронта: %.. Чему. на при_ мер, служе све оне песми_це о томе да војних креће "у борбу певајући о драгој или нешто сличног Чему служе бескрајне варијанте __„Плаве марамице“7 Затим "ме је аутор писма молио да "прочитам песме које ми ша | ље и објашњавао је зашто се обраћа мени: „Зашто у"право вама2 Не ласкам вам, _ часна реч — | зато што је "увек, и у најтежим часови"ма, ваш глас био с нама, за "то што борци на фронту и"мају у вас поверења. Осим ога, ваш ауторитет и љу_бав према руској књижев"ности биће гарантија за оворен и строг суд — а то (су најбоље одлике крити"ке...“ На писму је био пот
„Дванаест заповести“ Признајем, на мене су тих година мало деловале и најјаче песме. (И мени са "мом је то чудно. Вероватно је глас рата све заглу· штивао). Прелиставајући са "чуване бележнице. налазим ратне новости. адресе војне (поште, имена немачких заробљеника са којима сам разговарао. Стекао сам мно | о нових пријатеља који нису били ни писци, па чак "ни новинари — то су арти'љерци, пилоти, „инжењерсци. Дописивао сам се са многим борцима на фронту, о некима од њих поку_ шаћу касније да испричам. _ Генерал П. И. Батов у се ћањима на стаљинградску битку прича како је његова јединица пронашла „Два"насет заповести“ — упут_ ство, које потписао Хитлер, како Немци треба да посту"пају са Русима. П. И. Ба· тов пише: „Политички рад __вици 65. армије користили _ су „заповести“ у разговори ма са борцима. Сећам се да _ је код Чеботајевца разговор _ Водио командгнт пука лич"60, Бесни смех. Резолуција: __ „1 Заклињемо се да ћемо "непоштедно тући фашисте и да ћемо први продредти на Волгу, 2. Послати „заповести“ другу Еренбургу и Замолити га да се преко „Црвене звезде“ окрутно обрачуна са фрицевима“. До бијао сам на стотине таквих поруџбина. Писао сам 0 фрицевима, писао сам о __Бату, о нашим људима. Једном од својих чланака дао сам 1942. година наслов „Живети сам“.“. Про__Бести живот сам веома је Тешко, то може да учини "само револуционар у илегал Ности, верски фанатик У "катакомбама, па. можда, и | Научник. Човек је сложено | "биће: није ни риба ви пти_Ца живи у разним стихи| Јама, живи различито и сва | Ки се разликује. Али, како Изгледа, макар једном у жи Воту сваки човек је примо Ран да се од самог себе одВоји, од уобичајеног размиШаљања и сумњи, од кру"Та пријатеља, од својих у-
чика зима само
МИЛОРАД ДОБРИЋ
Иља Еренбурт
_Људи, године, нивот
И вих анализа. Тако е и мени десило измеђ 1941, и 1945. тодине — Ен
сам ђ . аи у „Црвеној зве-
'Е
Био је то један од првих пролећних дана. Ујутро је неко закуцао на моја врата. Спазио сам високог мла дића тужних очију и у војничкој блузи. Код мене су вевраћали многи борци са фронта — молили су да нешто напишем о погинулим друговима, о подвизима чете, доносили су ми свеске одузете од заробљеника. пи тали би ме зашто је затишје и ко ће започети напад — ми или Немци.
Рекао сам младићу: „Седите“, Сео је, али је истог тренутка устао: „Прочитаћу вам песме“. Био сам спре ман на уобичајено мучење — ко све тада није писао песме о тенковима, фашистичким зверствима, о Тастелу или о партизанима. Сусрет са Гудзенком
Младић је читао веома гласно као да се не налази У малој хотелској соби, већ у првим линијама, где грме топови. Понављао _ сам: ОШ ЈОШ
Касније су ми говорили: „Открили сте песника“. Не, тог јутра Семјон Гудзенко открио ми је многе ствари које сам само нејасно осећао. А било му је тек двадесет година, није знао шта ће с дугачким рукама и стидљиво се смешкао.
Једна од првих песама ко ју ми је прочитао сада је веома позната: „Кад се по-
лази у смрт — пева се, а пре тога могло би се и заплакати. Јер, у борби је
најстрашнији тренутак очекивање напада... Сад сам ја на реду. За мном иду ловци. Проклета била четрдесет прва година — ти залеђена у снегу, пешадијо! Чини ми се да сам магнет, да привлачим мине. Ек сплозија — и поручник је у ропцу. И смот ме је опет мимоишла. .. Борба је крат ко трајала. А затим · смо таманили водку. и чистио сам ножем испод ноката крв туђу“. Био сам свет Паре "рата, преживео сам Шпанију, знао сам мно те романе и песме о биткама, рововима, о животу у загрљају са смрћу — романтичарски узбуђене или оне који откривају истину — Стендала и Толстоја, Игоа и Киплинга, Дениса, Давидова и Мајаковског, Золе и Хемингвеја. Наши песници су 1941. године написали доста добрих песама. Рат нису посматрали са стране; многима је од њих сваког дана претила смртна опасност, али нико није испод ноката чистио ножем непријатељску крв. Бајонет је остајао бајонет, а лира лира. Можда су због тога и најуспелији стихови тих песника које сам пре рата познавао имали књишки призвук. А Гудзенко није био приморан ама баш ништа да доказује, није морао никога да убеђује. У рат је кренуо као војник добровољац; борио се у непријатељској позадини, био је рањен. Сухиничи — Думиничи — Људиново за њега нису биле само речи у бележници сарадника мос, ковског или армијског листа, већ стварност. (Приликом првог сусрета рекао ми је: „Прочитао сам да сте били код Рокосовског и У Маклакама. Управо сам тамо и био рањен. Наравно, пре вашег доласка... .“). | Тог јутра прочитао ми је и „Баладу о пријатељству · Реч „балада“ потиче још од традиционалног романтизма, а стихови нису нимало били романтични. Борац зна: један од двојице треба да погине на задатку, — он или „његов пријатељ. „Ђаволски сам желео да живим, — па макар сам, па макар без пријатеља. Е па добро, нека ја нестанем, нека он остане жив...“
ПРТА;
а то МИЛЕ ПРОШЛА, 4 ТИ У а 1 С4НМЕ, ПО рути СРАШЊАУ МУУГТРТО _1
ПОВАОћ
24
,
Рекао сам да ми је Гудзенко многе ствари открио. Рат који смо преживљавали био је окрутан, застрашујући, а у исто време били смо непоколебљиво тога свесни да треба уништити фаштисте. Нама нису одговарала ни некадашња стра шна проклињања, ни нове исто толико страшне похва ле: „Гомила људског меса је исечена“... Не, изменила су се не само мерила већ и схватања. Свети ратг... Ни су то праве речи! И, ето, чуо сам Гудзенкове песме...
Тог јутра нисам му поста вио ниједно питање — слу шао сам песме; само сам са знао да је Кијевљанин, да има мајку, да је учио школу у ИФЛИ и читао моје пе сме о Паризу четрдесете године. .
(Учинило ми се да је Гудзенко песник од главе до пе те, дечак који још није научио да мисли о ма чему другом до о поезији. А он је тада написао у својој бележ ници: „Јуче нас је посетио Иља Еренбург. Он је, као го тово сваки песник веома да леко од дубоких социјалних корена..." То се често деша ва при првом сусрету: нисмо се узајамно познавали и замишљали смо саговорника на основу сопствене уну трашње склоности.)
Афирмација...
Гудзенкове песме читао сам свима — Толстоју, Сејфулиној, Петрову, Гросману, Сурицу, Уманском, Морамну; телефонирао сам у Клуб пи саца, разним редакцијама: случајну радост желео сам да поделим са свима.
Дошао је поново, свидели смо се један другом. Заволео сам га.
Песме су му објављене. За тим је одржано вече у Клубу писаца; ушао је у књижевност, Било је ратно вре ме: брзо су позивали, приз навали, али брзо и заборављали. Био је смео И необично чист; није се уплашио смр ти; а међу књижевницима у прво време је деловао као збуњен дечак. Испричаћу о догађају у вези са два стиха које сам раније био навео: „Проклета била четрде сет прва година — ти смрза-
сведок првог _НУТ цегу, пешадијо“. у - 5 “ ВЕРА 5. захтевао да се и- |
змене. Гудзенко је послуш-
но написао: „Ракете траже небески свод и смрзнута у снегу пешадија“. ' Упитао сам га шта ће му то небески свод, и он се насмешио као кривац: „Шта сам могао друго да учиним27...“. (Про шло је петнаест година. Гуд зенко је умро, иу издању од 1957, године појавила се нова варијанта, исто толико" апсурдна: „Тешка четрдесет прва-година и смрзнута у снегу пешадија“ — као да војник коме се чини да при влачи мине академски размишља: година је тешка. Тек 1961. године, пошто се
отопила поезија смрзнута У
снегу, убачен у оригинални
текст.)
У фебруару 1945. године писао ми је с фронта: „Шаљем Вам пет песама — неке јесу а неке нису за штам пу. Уопште узев, много пиптем, бележнице су исписане, али шта ће од свега тога испасти, ђаво би га знао. Ако се нека од песама може објавити, биће добро... У песмама су мастилом написане варијанте за штампу. Цензура ми је дала лекцију већ код моје прве песме“.
Гудзенко је 1942 године говорио о будућности грубо али и с поверењем. Као и сви његови саборци, па и као сви његови земљаци веровао је ла ће после победе живот бити бољи, чишћи, правичнији.
(Наставиће се)
| | | | | |
>
Петак, 22. фебруар 1963.
ГДЕЕЗ ПТАЈИТИТУС ЛОРЉЈЈЕТВА
ТУКУ, АШ ТРЕНУ _ ПРАКОЉЂЕЊТРТМ СКОРРЕИШТРТА
о>7
ЖЕСТОМИХ БАЈТОВА, СБУЗАЋАЈМЕ СУ НЕКОМ,
ЕРЕЗЕМЕ СТРУЈЕ, СЕМЕ
7УДРЕ МОШЕ СУ МИЛЕ У
ТЕРЕТ ТИТ #73 РО ЛА 7ТЕВАНТ
ЛУ 4ашог ГПОРЗИЕ ЕЈ МАОСОЕВА РА АПОСМЕ ТУ ПОСТОЈЕ пе трирјт РМЕСТА кд4 ОСЕ из ___ жосове, 2 то лева У хРватског, СЕЛО У вих 1 пЕЖНАО У'
РА лам ОтАВАЊА БОСАНСКИ ХИРОДЕ РГ ДЕА ОГ САБОРА 26. оУмА 792 СТУДЕНТ БОГТАН ЖЕЛЗА пгиљ томжишао ЗЕТА уитлЕ ГАР ЂА ВАЗА ЗЕМЈЉЕ д>Устетоског БАРОНА ЕЗАРЕШЉА НИЛА КОД СЕ.
осваз везљад из
МИН
— Можда сам пакостан зато што вас нисам сматрао толико способним. — Је ли моја кривица што сам се заљубио у Џини, доврага!
— Мир, и дишите на нос. Заиста. човек може да се заљуби у богату девојку као и у сиромашну.
Он дубоко уздахну.
— Нећете никоме рећи, зар нет
— Ја нећу рећи) Али у једном градићу као што је овај пре или касније такве се ствари сазнају.
— Знам дг је тако. Али, ми св надамо да се ипак тако брзо неће сазнати. Чини ми се да сте и ви развили једра, а7 Мала Холис заиста не изгледа лоше.
ЗЗатворена лица с кога се ништа није могло прочитати испричах му како смо се упознали у фабрици, поново видели у хотелу, и тако даље...
— Ох молим вас, нисам хтео да се оправдавате, Да, у вези с њом, хтео сам да вас замолим... Знам да остаје само неколико дана овде, али ипак, замолите је да ни она ником ништа не каже — Учинићу то врло радо. Је ли се појавио Џек Стагг — "Не знам. Морам да нанратим његовој кући кад отпратим Џини до места где је оставила своја кола.
— Знате ли ишта о Акерману7 — упитах да бих променио разговор. — Одмахну главом. • — До шест сати нисам сазнао ништа, апољу се зачуше два знака сирене. -- То је Џини. Почиње да бива нестрпљива. — рече Верни. — ДовиЂења. Бенете. · — Сутра за челичане Портиџ У — Иде ли и Лари Кинси7
— Нисам се сетио да му то препложим. лико боље.
Овај пут се зачуше три знака сирене,
Верни се осмехну.
— Зар није дивна7 Бежим!
Он оде а ја се вратих свом сто каже да је видела Филипа Вернија у д
Касније. кад сам Сенди одвезао У
до...
ћу доћи око подне јер у шест часова крећем са товаром Толедо. То ме је замолио Акерман пре несреће.
Али. уколико жели, уто-
лу. Обавестих Сенди да ником не руштву Џини Мастерс. хотел и оставио кола у простору
А ТАИ О ТОРТУЋЈТ 1155.)
ДА САЧУВАМО ЗДРАВЉЕ
О ВИТАМИНУ „Цц“
Витамин Ц је један од најраспро- страњенијих витамина у природи. Нарочито га много има у биљном свету. Утврђено је да су најбогатији извор витамина Ц шипци, затим долазе рибизле, паприка, купус, карфиол, келераба, спанаћ, јагоде, поморанџе, лимунови итд. Истакнуто место као извор витамина Ц у људској исхрани заузима кромпир. Захваљујући оваквој распрострањености у природи а и многим профилактичким мерама, данас се веома ретко среће скорбут — обољење које настаје као последица недостатка витамина Ц у исхрани. Међутим, услед нерационалне исхране као и због извесних лоших устаљених навика приликом кулинарске прераде многих намирница честа су стања лаке хиповитаминозе Ц. Таква су стања, на пример, лака крвављења десни приликом чишћења зуба, дискретна поткожна крвављења, учестала крвављења из носа, споро зарастање рана, замор итд. Код одојчади и мале деце, која уносе недовољно витамина Ц у храни, запажена је склоност ка инфекцијама.
Витамин Ц унесен са храном добро се ресорбује у танком цреву. И то утолико боље у колико постоји нормална киселост желудачног сока. Витамин Ц узет у таблетама најбоље се ресорбује када се узима за време или непосредно" после“ јела.
Витамин Ц има многобројне функције у организму. Веома је важан за стварање костију и рскавице. Из-
лечење неког прелома иде споро, или уопште не наступа, код људи који пате од недостатка витамина
ц. Велику улогу игра и у стварању међућеличне супстанце, тако да је неопходан за правилно исцељење рана. Код јасно израженог скорбута ране уопште не зарашћују. Експериментално је доказано да витамин Ц стимулише стварање антитела у организму и на тај начин подиже одбрамбену способност. организма У борби против инфекција. Осим тога доказано је да витамин Ц, у извесним концентрацијама, кочи развитак мнотих клица и да неке чак и уништава. У том смислу значај витамина ЦД у борби против инфекције је неоцењив. Данас се може тврдити као сасвим извесно да витамин Ц смањује токсичност неких лекова, као и да може да послужи као за-
штитно средство у случајевима када болесник, због природе обољења, мора у току дужег времена да узима известан лек са токсичним својствима. Витамин Ц показује повољна дејства и знатно ублажује токсичност антитуберкулозних лекова (ПАС и Јзониацид).
Потребе за витамином Ц почињу већ од најранијих дана. Мако мајчино млеко у току прва два месеца садржи довољно витамина Ц, његова концентрација касније постаје недовољна. Претпоставља се да свако одојче на исхрани крављим млеком или млечним препаратима оскудева у витамину Ц. Да би се одојче заштитило од недостатка витамина ц, потребно му је већ од трећег месеца давати свеже воћне сокове од наранџе, лимуна, грожђа и парадајза. Кромпир, одређен за пире, треба кувати са љуском, јер је онда богатији витамином Ц. Пастеризовано млеко не би требало прокувавати,
јер на тај начин губи се велика ко- '
личина витамина Ц.
У скандинавским земљама као из вор витамина Ц често се деци даје чај од шипака: 10 грама шипака се изгњечи и прелије са 100 грама вреле воде и кува, покривено, 10 минута. Пошто се чај охлади, пропасира се и дода му се шећеђ, да би га деца радије пила.
"Недостатак овог витамина нарочито је изражен у току зиме и у рано пролеће, када витамина Ц има мање У храни а резерве у организму су се исцрпиле. А како су баш инфекције у ово доба најчешће то је потреба за витамином Ц зими највећа. Поред хране богате витаминима, повремено, нарочито за време епидемије грипа, пожељно је да се узимају препарати витамина Ц. Таблете треба узимати у току јела или непосредно после јела, јер желудачна киселина _ потпомаже — ресорпцију овог витамина. Особе које пате од недостатка желудачне киселине пожељно је да са витамином Ц, ради његовог бољег искоришћавања узммају препарате желудачне киселине. Такође, је препоручљиво да се витамин Ц узима пре и после вађења зуба, ради бржег зарастања ране. Наравно, овиме се ни из далека не исцрпљује употреба овог необично важног витамина.
Др Стеван ПЏ. ПЕТРОВИЋ
[___УКРШТЕНЕ РЕЧИ
БРОЈ 3221
Водоравно: 1. Једна примитивна направа за предење; 2. Хемијски знак за 2 талијум — једна му зички инструмент — уобичајена ознака на крају званичне исправе; 3. Поредак — драги камен — грубо вунено сукно; %. Врста дрвета, употребљава се за израду луксузногт намештаја општинско подруч“ је; 5. Шумска жи-
вотиња — име личности из познатог Дизнијевог филма;
6. Врста мајмуна ономантопеја лавежа — страно мушко име; 7. Врста суптропског воћа — прва жртва ваздухопловства — речно острво; 8. Водопија.
Усправно: 1. Римски император, изградио камени мост преко Дунава код Кладова; 2. Припадник простог народа у старом Риму; 3. Република Француска (скр. — новчана јединица у Сједињеним Америчким Државама — свеза; 4. Страно женско име из миља (Елеонора) француски војсковођа, командовао гардом у бици код Ватерлоа — иницијали познатог руског баснописца; 5. Свечана соба за примање свеза; 6. Сифилис — припадник једног ратничког племена; 7. Инду-
А | | и
5
6 7 8 • _| |__ |о ај
стрија трактора и мотора (скр) немам — ознака на аутомобилима из Ријеке; 8. Иницијали презимена и имена нашег писца („Тонкина једина љубав“) — хунски вођа звани „Бич божји“ — хемијски знак за јод; 9. Посланство вишег ранга у иностранству; 1). Река у Јужној Америци. (М. ОЈ
РЕШЕЊЕ БРОЈА 83220
водоравно: 1. Силос — длето; 2. Асир — Ги — амал; 3. Н. Т. (Никола Тесла) — агенти — си; 4.ДУран — дива — Б; 5. Етна — Инес — к;6. Ак — Адемир — су; 7. Рети — де — Црес; 8. Мрена — санта.
ТАКО ХОВЕТЕ та ФЕ ловРОФ масаимат гтаваРттЕ мол ас!
ЈЕ
па
за паркирање, отишао сам на градски трг. Одатле сам кренуо на угао улица Дивижн и Саут, где се налазио хотел за самце.
У холу. иза једног пулта. неки поспани младић м харт станује у соби број 104. Попех се степеницама на ђох ходником све до собе број 104. Унутра се чула чим сам закуцао. Појави се неки ћелав чичица са наочарима.
— Господин Гебхартг — упитах.
— Да, ја сам Гебхарт. Шта желитет
Тон му је био подозрив.
— Ја сам Бенет из фабрике Б
варам с вама7 — С чим у вези7
лице. На столу аутоматски грамофон.
— Али, не овде.
— Напротив, овде, — човек је био упоран. Погледах га врло ауторитативно и строго.
— Ради се о испоруци за челичане Портиџ. — Па шта онда2 Упецали сте ме.
Љутито замлатара рукама. — Напред, отпустите ме.
— да уђемо, боље је. зар не7 — предложих.
Препречи ми пут.
— Не! Ова соба је моје краљевство. Ако баш морате, реците ми шта имате, али пожурите јер желим да слушам свој концерт и мрзим кад ме неко прекида. Морам сад све поново од почетка да слушам!
Прострели ме погледом.
— Уосталом, ко ми гарантује да сте из — Јесам. Можете да ми верујете кад вам то кажем. — Дакле, у реду. — дрекну он на врхунцу беса. — Отпустите ме
и тиме окончајте ствар!
— Због чега се љутите, Гебхартет Потребно ми је само да газнам зашто сте. пошто сте црном бојом премазали адресе Стила и Портира, поново те исте адресе написали, на истим пакетима, уместо да сте извр-
шили замену.
— Зато што би то био чист идиотизам! — одврати он истог тренутка. — Зато што су сва тоцила иста, на исти начин направљена. Зато што нисам видео разлога да извршим замену испорука. Ако сам се претварао да сам послушао једно апсурдно наређење, добро сам пазио да га и не
извршим.
— Зар би било тако тешко једноставно послушати наређења Мајка
Брандона7
— Сигурно! Чињеница што их је пренео Мајк не чини их мање апсурдним. Била су то бесмислена наређења! — задувано је изговорио.
—Не узбуђујте се. — препоручих му. — Да закључимо. На своју руку, из својеглавости, одбили сте да послушате наређење...
— Шта сад хоћете да ме набедите...7
— Хоћу да кажем: није вам нико сугерисао да тако поступитег
— Не, не. За размишљање употребљавам увек и искључиво своју
главу!
вије ни издалека пало на ум“
Испрси се и достојанствено рече:
— Драги господине, какви би разлози уопште могли да наведу ч0века на сличну апсурдностг У фабрици Бакеј радим четрнаест година, два месеца и четрнаест дана и знам савршено добро да се и челичане Портиџ и фирма Стил служе потпуно истим токилима, идентичним по
величини, дебљини, средишњем
И окренух се да одем. — Тренутак! Застадох и погледах га.
— Шта ви радите у предузећу7 — упита Гебхарт. — Трговачки путник. И изванредни и опуномоћеник господина А-
кермана. — Онда, отпустићете мег
— Чућемо шта ће рећи Мајк Брандон. (Наставиће се)
Моја мама
Моја се мама Вера зове
И њу сва добра деца воле. Моја мама је као цвет Зато јој се диви цео свет.
Када ме гледа сунашце сја Када ме љуби срећна сам ја. Моја је мама најлешши створ То добро зна њен дечји хор.
Слободанка Васиљепић, ученица Основне школе у Суботици
акеј. Могу ли један тренутак да разго-
фабрике Бакејг
— А на памет вам уопште није пало да Мајк Брандон, никад не би, да нема добрих разлога да то учини, ни издао такво наређење7 То вам
отвору. тврдоћи не постоји апсолутно никакав разлог да се испоруке замене!
Провирих иза његових леђа. У соби је био кревет, сто и две сто— Добро, господине Гебхарте.
— СЕКО, СЛУШАЈ ОВУ ПТИЦУ... — снимила Љубинка Деура, ученица основне школе „Ђуро Стругар“ у Београду
и рече да Лујс Гебпрви спрат па промузика која преста
О чему се ради7
и гранулацији. Дакле,
Саване су простране површине обрасле високом травом (до 3,5 м), које захватају око 40%, територије Африке. Саване у сливу јужноамеричке реке Оринока називају се ља носи, а у Бразилији кампоси. Сва три нази
ва означавају, дакле, исти тип предела али на различитим територијама. у
ж
На Камачатки постоји 130 вулкана, од којих су 22 активна. Највећи и најпознатији зове се Кључевскаја Сопка. Он је — висок 4.850 м.
»
Висина таласа зависи од величине воденог базена и јачине ве тра. Зато су таласи на морима већи него на језерима. На већим ре кама, у које се сврставају оне са током. птирим од 300 м, као што је на пр. доњи Ду чав, Дњестер, Волта, Јенисеј, Амур, Јангцек јанг и многе друге запажени су таласи дужине 15—20 м.а висине 15 до 2 м.