Borba
"~
ВРЕМЕ ДАНА с: _ Местимично падавине
Прогноза. времена за Ј угославију за 22. фебруар: При на при Е посен крној Тори, рбији претежно облачно с стимичним падавинама. У остали ј СЕ: 9 м крајевима зем
лави, а преко дана умерено облачно, |“ м и севе па Пад рном делу земље постепени пад
Прогноза времена за Беог 1 рад и околину за 22. фебруар: Ујутро магловито, а преко дана умерено мн
о. Температура у постепеном паду.
(6) јин ви »
55 ЗАГРЕБ РИЈЕКА
4 (0 БАЊА ЛУКА БЕОГРАД (•) ОАВАДЕВО
О УБОТИЦА нови САД
Температуре јуче у 13 часова
Магловито
Јуче је на Приморју било облачно с местимичном жишом. У унутрашњости наше земље ујутро је било магловито, а преко дана умерено облачно.
Киша и спег местимично падају у Француској, Немачкој, Пољској. У северној Европи је веома хладно, с местимичним снегом на Скандинавском полуострву. и у централном делу СССР.
ВРЕМЕ ЈУЧЕ:
нипивовина имлпомннннтннининнини Париз, 1848: Избила је фебруарска _ револуција
у Француској У којој је
| први пут у историји пролетаријат иступио као нова друштвена снага, постављајући политичке захтеве. Пошто је влада забранила демонстрације заказане за 22. фебруар, дошло је до уличних борби и сукоба војске и демонстраната. Под притиском устаника краљ Луј Филип је 23. фебруара прихватио 0оставку владе. а дап к сније и сам је абдуцирао. Образована је привремена влада устаника. која је прогласила републику, обнародовала демократске слободе грађана. смањење радног дана и права на рад.
Београд, 1908: Умро је У 56 години живота Симо Матавуљ. књижевник, члан Српске академије наука и први председник Српског књижевног друштва. Под утицајем Светозара Марковића прихватио је реализам као правац уметности. Најзначајнија су му дела „Бакоња фра Брне“, „Ускок“ и „Белешке једног писца“.
Шоштањ, 1944: Борац, партизански песник и кул турни референт ХТУ дивизије Карло Дестовник Кајух погинуо је у борбама које је његова дивизија водила за ослобођење Шоштања, Кајуховог родног места. Збирку његових песама о6бјавио је Главни штаб Словеније после његове смрти. а преведене су и на српскохрватски У збирци названој „Пјесме палог партизана“.
пр А У Е у РЈЉУЋ РА А" А 247; ПОР 5 пре) о а 2,00 ВЕСТИ и метеороло-
22. ПО 1963. године Је тики извештај
ПЏевају Азра Халиповић, Етела Пиха, Сабахадин Курт и Миралем Крушкић
4.060 — 8.00 Јутарњи про“ 22215 грам 2.00 ВЕСТИ
85.02 Осврти
10 Мелодије Латинске 23.00 ВЕСТИ
ои Рита 23.092 Изабрана _ проза 2,30 Из стварања роман- Мирослав Крлежа:
Б тичара Заставе — одломак 9.00 Савремена наука 23.20 Ноћни концерт
910 Песме и игре народа 21.00 ВЕСТИ
Југославије.
9,4) Филмска музика п ПРОГРАМ
10.00 ВЕСТИ и
30.05 Уилијам Уолтон: Сви
та из балета „Фаса- Са свих страна — пе
1510
" де“, изводи Лондон- сме и игре разних 1 - народа симфонијски ор г кестар Ат ау. 1340 Три пута љубав И 13.55 Из наших студија
тор 1130 У неколико речи
о. адио вам одговара 1. те инструментал- 14.40 Виртуозни концерт 7 ни солисти — емиси- · 15:00 Водимо вас У дале0 ђе Зна о учи 15.30 Свира плесни оркемировне стар РТ Љубљане
мо енглески; 11,30 Пева Живојин Мило сављевић. За клави-
из досијеа 517 са фестивала
15:50 16.05
„О-
Е и патија 62“ % НИ константин Ви-. 16.20 Почиње велика ренавер вија 11,45 ла вас подсетимо 17.00 За одмор и разоноду 12.00 ВЕСТИ 17.30 Хроника главног
града
Балетске сцене — Пе тар Чајковски: Одломци из балета „Лабудово језеро“. Изво-
12.02 Музички интермецо 1210 Извештај о водоста« 2 ЊУ И
12.30 Емисија за најмлађе 12.410 Војводина у песми и
17.15
игри — студио Нови ли БВаршавска филСад хармонија, пуригент 1300 ВЕСТИ Витолл Ровипцки 12,05 Валцери 18.00 Музика у предвечер1315 Волфганг _ Амадеус је Моцарт: Соната у Бе дуру за виолину и СУБОТА, 23. П 1963. год. клавир 13:35 Избор забавне му- 4.00 — 8.00 Јутарњи _ про| зике ! трам 140 ВЕСТИ 403 ВЕСТИ 13,02 Концерт _ симфониј- 4.30 Јутарња пошта скот оркестра РТБ 5.00 ВЕСТИ
5.00 Кроз наша предузећа
2.30 Јутарња емисија за село
6,00 Јутарњи дневник
вло Информатор
6.30 Шрвени сигнал
0.50 Подсетник
7.00 Добро јутро, децо!
7.30 Метеоролошки изве-
14.30 Сентиментална прича о песмама — „Моје срце је виолина“
14,40 Мала продавница плоча
1500 НОВОСТИ ЛАНА
' 1515 Четрдесет пет
ЊУ брижних минута
16.00 ВЕСТИ
без-
| те:02 Говоримо 0 филму шта 16,30 Привредни журнал 7,30 Наш | данашњи п туоа Данас у чашој земљи трам „ про
7 1715 Ново, актуелно и за- 800 ВЕСТИ | нимљиво забавна 8.02 Из славних лана НОБ музика 812 Песме револуције ле ВЕСТИ 8.30 Лака музика 18.02 догађај о коме се го- 9.00 Перспективе _ прове; вори равања неких хипо18,10 Симфонијске поеме теза и теорија 19,40 Истина о легендама 910 Артур Хонегер:; Ка— тог и Магог — пи- мерни _ концерт за : ше Радмила Узелац флауту. енглески рог 19,00 Вечерња ревија же. и гудачки оркестар. Е Изводи оркестар јужно-немачког радија. диритент Ррнест
“и. == инивпрасивачанинанинизизитилиланинииниининнишванацаннивининилиннавницивннззававиалисинивилнисизачауљанивЕвиноаоЕгоесивоиннннивиниивинианипипзинЕааизами и пИРИВЕ изимии" =.
ља . 19,30 ДНЕВНИК 20.00 Пови пут на програ-
му — Забавна музи- Бур ка . 9.30 Народне песме и и-: 2100 ВЕСТИ гре из Хрватске и: 21.05 Репортажа Словеније. Е 21.20 Заборављене орке. 10.00 ВЕСТИ : старске партитуре И- – 10.0 Под небом Париза : вана Зајца 19,30 Фељтон 8 8 | ; ва ПЕТАК. 2 Пп 2000 ТВ ДНЕВНИК 5 20.30 „Обала _ у _ магли“ 8 1645- Београдска хроника француски _ играни: — студио реоград филм из програма: Куе45: Пропаганлна емисија Југословенске кино- 3 теке
студио Љубљана
Ислаје и штампа Новинско издавачко предузеће »
павапшшавитвазаввилиаинтинисвоанпизлинанаввизаииинаВна игаишапииивазаланишаизиг апнизиаколанивинлианинннниннавининининанзининининнаннининаининининцинонинининонинлиннаанинаиланипанзиноизансиааининивинзиназизинеинниивилна
Тиха п мирна Сава уме каткада да постане веома незгодна река. Обично 'утролеће, кад падају велике килце снег почне нагло да се топи. Ове године, пос- | лље једне тешке зиме, Сава је нешто раније почела нагло да расте, угрожавајући људе ко је живе у близини ње ног тока. Последњих неколико дама, ваљајућм огромне санте леда % нагло, надолазећм, Сава је озбиљно 'угрозила нарочито места испред _ Београда Умку, Остружнилу, Ма кила % друга. Ево шта "је нала фоторепортер могао да сними једнога дана хжада је Сава ваљаљла санте леда т
стално повећавала свој водостај до нивоа који забрињава.
„Рајкова кафана“ на обреновачком друму била је сва под водом. Приземље, у коме иначе ради бифе, напуњено је водом и људи су чамцима прелазили до куће и износили ствари од вредности.
близини Београда.
Ж%
Ледене санте биле су, уз брзи пораст водостаја, друга опасност. Због тога су на Сави изнад остружничког железничког моста пуна два дана одјекивале експлозије мина, Лед је разбијан, да би у парчадима могао да отиче низ воду и да: не би угрозио мостове на реци. Радознали посматрачи окупили су се на обали да гледају како изгледа, (Снимци:
минирање ледених ' санти.
Х
ГОДИНА У НОЋИ
59.
Било је и других мишљења. Ђедовић је прихватио Павловићеву претпоставку. ' чинило ми се да нема смисла губити вријеме око реконструкције догађаја коме смо сазнали само крај. Што нијесмо пустили човјека
да исприча све што је чуо. Не да пуста љубо- |
питљивост! Свак је досадан ко почиње испочетка. Најприје се мора казати — крај. Прави гласник тако ради. Сви очекују да каже што се догодило. родило, ко је умро, шта се дознало.
Прво шта па онда како. То ће и од мене тражити сјутра. Бићу досадан ако почнем испочетка. Другови из Матовићеве чете ми нијесу били досадни иако су почели испочетка. Командантова љубопитљивост ће од мене тражити — крај. Како да му га кажем7 Шта је ово за једну годину живота2
Годину старости.
А за годину борбе2
Обогатићемо искуство за борбу у посебним условима.
А за годину рата7
Чисти добитак пошто си је преживео,
Ако цио рат преживиш, године онда двоструко вриједе! ,
Јест, ако будеш међу онима који су добили рат.
А година илегалстваг Шта је њен исходг
Нијесам само гласник њеног свршетка. Ако је само крај занимљив — онда је сувишна би_ло каква моја прича. Павловић и Ђедовић су прије мене стигли до Команданта. И Земљак. Не знам шта су рекли да је исход те године. Она је у ствари једно трајање у мени. И ја могу да будем и да останем свједок. Свједок
Борба“ уредништво,
~ 3
Ко би рекао да је овај снимак начињен на обали мирне и питоме Саве! То је само један мањи део огромних санти леда које је ова река изручила на обале у непосредној
С. Вујичић)
једног трајања које је за мене било стрпљење. Тачно, трпљење прије и више него борење на специјалном задатку. Не знам колико сам и чега изборио. Знам шта сам све претрпио. Свједочење о том трпљењу не смијем у себи да задржим.
Свједок сам трпљења а не вјесник исхода. Свједок. Можда и кривац. Кривац трпљења Маријиног поступка Поступак, је ли то права ријеч за оно што су ми рекли да је учинилаг Кривац ради мог поступка због Марије7
Свједокг Кривацг
Кривац.
Цијела година ми се испријечила у овој ноћи. Не да ми ни да предахнем до јутра, да се одморим за разговор у коме нећу да будем само вјесник.
Хладно ми је у овој појати претовареној киселим мраком. ·
Земљак је отишао из нашег округа пошто смо осјетили поглед прољећа. Да ли је стигао да каже какав је снијег био трпљења за њега (
20.
Земљака је снијег затекао у његовом селу. Позвали су га сељаци да их погјети. Матовић га је отпратио до првих кућа а Земљак је про дужио сам до најстаријег Лазнића. Обрадовали.еу му се и прекорили га што и раније није дошао. И причали како у селу нијесу вјеровали да се вратио 'из Босне. Проносиле су се, с почетка, свакакве вијести: да је погинуо на Коњичкој Ћуприји; да “у му негдје нашли само труп а главу да су му Турци одрубили и да су по торбици познали да је то он јер су у њој нашли депешу из Русије и златнике из Енглеске; да је подморницом утекао; да су га у Врховном штабу осудили на смрт што је дозволио да се куће пале у његовом одреду. Одједном су се чули гласови да се вратио. С почетка нијесу вјеровали да се и Земљак вратио из Босне. Прижељкивали су да вијести о његовом повратку буду нетачне, бојећи се да га неко не изда, не убије на превару, ухвати на спавању. Али кад учесташе приче да је виђен и кад се узмува војска и поче све чешће да претреса планине, почели су да вјерују. Престали су да сумњају у повратак чим су по селу излијепили нове објаве о уцјенама на којима је Земљаково име. било на почетку а уз њега сума од стотину хиљада лира коју је краљ Италије и цар Етиопије
администрација п штампарија „Борба“. Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531 и Загреб, Прерадовић Претплата за_ један месец за нашу, земљу износи 550, за стране зем ље-1.100 динара, Жиро ранун број-101-20-1-76, Поштански-фах 629, а
Код Умке- још једна кућа, која је
На таласима набујале реке снимљен је 'овај чамац са војницима ; ЈНА. Читавог тог дана и ноћ раније војници “ су без прекида радили, спасавајући људе и ствари неколико угрожених кућа у близини Макиша,
МаНо обећавао ономе ко га жива ухзати или убије.
Лазнићи су више од осталих жељели да прича о повратку не буде тачна. Док су били сигурни да је Земљак у Босни, нијесу много мислили о обећању млађег Лазнића. Далеко је Босна не може Лазнић ни видјети Земљака, надмудрио је попа. Како су гласози о повратку били упорнији, и њихове везе са млађим Лазнићем постале су чешће, Пошто су и од сигурних људи чули да је Земљак стварно негдје у округу, опколише млађег Лазнића и наредише му да не смије мрднути из атара села, они ће га и хранити, и бранити. Мрдне ли, сами ће се постарати да га пролађу. Не пронађу ли њега — породица му је међу њима, она ће платити његову луду главу. Истовремено су понекога слали у села за која су чули да скривају партизане и распитивали се за Земљака. Хтјели су пошто пото да се нађу или са њим или са неким ог нас и да провјере да ли смо чули од договору здепастог Лазнића и попа Туровића и да нас увјере да тај „својетлави изрод“ неће своје обећање испунити док буде живог иједног Лазнића. Ко је знао да каже о нама, није хтио, а ко би хтио, није имао шта сем оно што су од крилаша чули — због чега Лазнићима није ни било потребно да се излажу опасности и обилазе села. Почели су се Лазнићи' увлачити у себе, избјегавати сусрете са осталим братствима, испуњени неком, чудном сјетом, тежом од оне која их је обузела кад им је један из братства погинуо У Земљаковом одреду. „Проста смрт при срамоти коју је овај уговорио да учини“, тако су понекоме говорили.
Крилаши нијесу могли сакрити да смо поново отпочели нападе. Селима се осјећао жамор: „Оживјели су. Знали смо. Није се Земљак будзашто вратио. Нијесу га дотјерали ни жеђ ни глад из богате Босне. Човјек се не предаје. Спремао се и повгово отпочео. Не би тај запуцао на своју руку, и да није нешто спремио. Има он везе са Босном, ако не и с неким „још даље“ — такве приче су се могле чути и у селима у које су долазили партизани и у онима која их још нијесу видјела.
Земљаковим мјештанима било је све кривље што припадају селима која Нијесу видјела петокраку на живу човјеку откако смо звијезде однијели некуд на запад. Метили се људи што и до њик нико не дође. „Јесмо изгинули
иначе удаљена неколико десетина метара, од
обале Саве, нашла се опкољена, водом, као на неком малом острву. Људи су на време напустили кућу, тако да су кокошке испред ње остале једина жива, бића,
уши
и свакоруко настрадали. али нијгсмо ЋУД про“ мијенили“. Такве поруке су нам слали, Нарочито су се љутили Лазнићи. Писмо су послали лично Земљаљу и он је због тога дошао нај“ старијем Лазнићу.
У Снијег није падао кад се одлучио да посјети своје село ни када је прилазио кући најстаријег Лазнића. Почео је да вије пошто су вечерали и сити се наразговарали. Казали су све што су знали о сусрету са попом Туровићем. Земљак их је молио да га не увјеравају да то није урађено уз знање цијслог брат
Земљак: — Сигуран. сам, људи, да је, ако је нешто и било, то момче учинило без пет знања и на своју руку. Не треба да о томе Би јечи трогимо.
Најстарији Лазнић: — Будаласто је посту“ пио. Камо среће да је погинуо, вјеруј да б6 нам лакше било. Чим смо чули, позвали та, да каже све. Туњаво је то испричао. Замуцкивао. Ми смо му разговијетно рекли: ли ишта лоше тим људима — ми ћемо ти судити. Наш суд неће бити благ, добро уламти. И не би, богом ти се кунем. На комадиће бисмо та исјекли ишта и да покуша а камоли да не“ прави.
Баш када је Земљак хтио да понови 910 што је већ рекао, осматрачи су јавили да су на цести, не баш далеко од куће, опазили па“ тролу. Жене су се узбуниле а најстарији Лазнић је дозвао два синовца и наредио им да Земљака опрезно поведу преко њива у. села у коме не пада снијег и склоне га код кућа осталих Лазнића гдје никада није ни до“ лазила. Било би све у реду да се један од Земљакових пратилаца није оклизнуо по сни“ јегу и лупио, он на једну страну а пушка на друту. Окинула је кратка незакочена италијанка. Пуцањ је узбудио и село и патролу. на стала је трка по снијегу. Земљак са пратњом трчи да умакне, а патрола да;их ухвати. што му се омакла пушка хтио је да се „сакри“ је, сачека гонича и намјерно некога убије лсе остали око тота забаве а Земљак рај стигне у сигурно скровиште. Земљак је |узео пушку и натјерао га да трчи најпрви-ле би пртину правио кад је тако жесток.
(аставиће, се) «
ева 21—23, телефони: 31-501, 23-184 и 23.402
Онај |
вас ви Ел О
поду о
5
р- 2
(