Borba
22.
ОМОВи
Загреб, фебруара
„Дом нема никаквог намештаја. санитарних уређаја... Нема. свог органа
ављања, ни плана рада ... Просторије се не одржавају. јер нико не обезбеђује средства... Сваке године Општа пољопривредна __ задруга у селу користи дворану за усладиштење житарица, а да за то не плаћа икакву одштету...“ „Зграда је пре 15 година _ саграђена за културно-про_ светне сврхе... Њоме, прак тично, данас не управља ни _ кои налази се у прилично __ лошем стању. Сама сала, за _ време вршидбе. служи за · складиште житарица. што знатно оштећује зграду...“
Ови подаци узети из извештаја бивших среских | савета за културу Осијека и Вишеграда, нису на жа' дост. изузеци. Ол неколико _ стотина домова културе у Хрватској мало је оних који то заиста и јесу.
Осим у срезу Пула, готово У СВИМ осталим крајевима Хрватске домови културе су У лошем стању. Мноти су изграђени још пре десет или више година, али! су ло данас остали недовршени. Заштитити те зграде одда __љег пропадања, то је најма ње што би сада требало урадити. Али како то постићи када се најчешће не зна „ко је надлежан“. Кад год _ треба на ломовима нешто
поправити, на пример, сви их се одричу — од пољопривредне задруге до Народног одбора. Ово се деша ва и због тога. што често није. утврђено правно стање домова.
Огромна средства, која су _уложена у изградњу домо-
ва културе намећу одређеве и сасвим јасне обавезе свакој комуни и њеним по. литичко-друштвеним организацијама. Према неким прорачунима, да би се овим "зградама дао културнији из глед, и ла би се оне макар минимално оспособиле за ону функцију за коју су намењене, потребно је око 10 одсто износа инвестираног
"У
О ЗАК
ИЗВЕ
За целу | срећку чији се број завр-
· „шава ниже означеним
исплаћује се добитак ол динара
ап 600 1.000 800 4.000 100.000 600.000 1,000.000
800 40.000 80.000 80.000 80.000
600 60.000 40.000 40.000 40.000. 80.600
8.000 10.000 20.000 40.000 60.000
5,000.000
' 150153 400.000
539903
4 400 7894 20.100.
04644 60.400 ' 16504 80.400
48814 80.109
78164 (60.400 | 99284 60.400
УКУПНО 206 УКУПНОМ изно
заступницима:
Горажду, од дин. ћ . 600.000.— у Суботици
ЧЕЊЕ ЋЕ СЕ ОБАВИТИ БЕОГРАДУ ПРОДАЈУ ТАКА ВРШЕ ЗАСТУ
| И СВЕ ПОШТЕ
6 Ј ЛАДА
__ ЗАНЕМАРЕНИ
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АУТРИЈЕ
+ 0 ИЗВЛАЧЕЊУ ДОБИТАКА 4. КОЛА ИЗВРШЕНОГ НА ДАН 21. ФЕБРУАРА 1963. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ
112 ЛОБИТАКА СУ оЛ ЛИНАРА 160.800 000 у
У износ за исплату укључен Срећке које су извукле преми
Од дин. 5.000.000.— У Београду,
СРЕЋКЕ 5. КОЛА НАЛАЗЕ СРЕЋАКА
КУЛТУРЕ
У њихову изградњу. МеђуТИМ, помањкање минималне опреме домова није увек од раз слабог материјалног ста ња. већ је врло често ре-
Зултат небриге и незалагања одређених форума.
Док се. на пример, на ото- | ног
БОРБА
ПРЕД ЈУБИЛАРНИ ФЕСТИВАЛ ДОМАЋЕГ КРАТКОМЕТРАЖНОГ
И ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА
| Интегралнија анализа тек предстоји
~
Изјава Вељка Булајића, председника жирија, о критеријумима
Јубиларни, Десети фести вал југословенског краткометражног и документарфилма, који ће
ку Угљану налазио“ један | се одржати почетком марта пензионисани учитељ и Дом)У Београду, пружиће гле-
културе служио је за углед
После његовог одласка. ме-
ђутим. дом је убрзо постао запуштена и неугледна згра да. Па ипак ма колико да улогу добронамерних појединаца не. треба потцењивати — такве и сличне примере не можемо узимати као решење овог питања. Једноставно због тога, што |ове значајне културне институције захтевају ширу,
лруштвену бригу и одговор ности.
Неки примери на општине у околини Загреба као и домови културе у Џетрињи, Кутини, Умагу или Бујама, где се с успехом развијају и систематски негују одређена подручја културних активности. показују да је ове институције најбоље ве зати за комуну Уз помоћ друштвено-политичких организација ови домови постали су организатори културног живота у општини, свакодневна потреба грађана самосталне установе са органима управљања и статутима, програмима и плановима рада.
Н. КАДИЈА
Немачки диригент -Волкер Вангенхајм гостује у Београду и Загребу
У Београд је лопутовао познати немачки диригент Волкер Вангенхајм. Он ће 26. фе бруара са Београдском филхармонијом и пијанисткињом Мелитом Лорковић приредити концерт посвећен – Бетовену. Овог младог уметника, који је већ више пута гостовао нашој земљи и постигао запажен успех у свету. поново ће срести и концертна публика Загреба. где ће дириговати 6. марта.
Волкер Вантенха разни“ директор ског бркестра у Бо
ШТАЈ
22 ПИ срећку чији Еј се број завр- | се добитак означеним од динара цифрама | у
65 2.000
5 95 800
27085 80.000
34315 80.000
49205 60.000
52765 42.000
46 600
6 76 600
29736 100.000
48806 60.000
145916 600.000
7 600
4 27 600
67 1.000
ИЦ 1.000
647 4.000
2721 20.600
07297 40.000
17927 60.600
59307 60.000
95647 44.000
594617 400.600
8 400
41918 40.400
70828 200.400
171538 2,000.400
29 | 800
9 00709 80.000
16119 60.000
70559 80.000
311819 400.000
514789 400.000
И 15 ПРЕМИЈА У
је и везан лобитак.
11 5
је дате су У продају
од дин. 2,000.000.— у 000.000.— У Орашју на Сави, од дин. и Слав. Бистрици. ; СЕ У ПРОДАЈИ, А ИЗВЛА7. МАРТА 1963. ГОДИНЕ У и ИСПЛАТУ ДОБИЦИ ЗА ПРОДАЈУ СРЕЋАКА НА ТЕРИТОРИЈИ ФНРЈ.
даоцима широк увид у најновију југословенску продукцију на подручју кратког метра. Уосталом, о томе најбоље сведоче подаци о броју филмова који ће бити приказани: 54 у званичној конкуренцији и 61 у информативној секпи ји. На званичном програму у дворани Дома синдиката гледаоци ће моћи да виде дела свих наших про дуцентских кућа: „Авале“ (6), „Дунава“ (12), „Филмских новости“ (1), „Загреба“ (8), „Заставе“ (4), „Зоре“ (6), „Ловћена“ (3), „Сутјеске“ (6), „Триглава“ (2), „Вардара“ (8) и „Вибе“ (8).
Селекцију филмова овог пута је први пут извршио званични жири, што је сигурно исто толико компликован посао, ако не и тежи, кодико и само додељивање награда. Јер, овог лута требало је од 115 филмова одабрати она дела која ће у исто време одговорити м пооштреним фестивалским критеријумима и потреби за неопходном презентаци јом свих жанрова. Дакле, жири је имао да води рачуна о најбољим филмовима, али исто толико и о свим другима карактеристичним и интересантним делима, да би се стекао веродостојан увид у ствар не резултате, настојања, тражења, па ако хоћемо и лутања домаће краткометражне и документарне про дукције.
Имајући у виду све те моменте, председник жири
и начелима селекције
ја Вељко Булајић је изјавио: — Жири је настојао ла одабере шездесет филмова од 115 пријављених. Тачније речено, број који би најбоље одговарао замишљеном _ фестивалском програму. Нашли смо да
тој сврси одговарају свега 54 филма. У ствари, по ми шљењу жирија, ако би се
У»
судило на основу једног оштријег критеријума, у конкуренцију би највише могло да уђе 34 до 35 филмова. Број од 5% филма проистиче из става чланова жирија да овај јубиларни фе стивал треба да омогући шири увид у домаћу продукцију на овом пољу и да тако најбоље послужи тачнијем сагледавању њеног садашњег стања, њеног духа и функције, то јест улоге која јој је намењена и коју обавља.
Како је у исто време фестивал и скуп самих 2утора, руководили смо се и жељом да ширим избором филмова омогућимо
СТОТА „ФЕДРА“ МАРИЈЕ ЦРНОБОРИ
Првакиња Југословенског драмског позоришта Марија Црнобари тумачила је синоћ стоти пут „Федру“ у истоименој лрами. Премијера „Федре-„била „је. у децембру 1952, а Ју био "Томислав
Пре почетка синоћне представе Марију Црнобори, пово
Марија Црно
бори и режисер Танхофер у салону позо-
дом њеног јубилеја. поздравио је редитељ Танхофер. ко ји је за ову прилику допужо вао из Сплита.
На слици: Марија Црнобори са редитељем Фомиславом
Танхофером у салону Југосло |
венског драмскот позоришта непосредно пред излазак на сцену.
! ришта, пред излазак на бину
Сцена из документарног филма Обрада „Вук“
свестрану дискусију: аутора, публике и критике, да тако олакшамо и подстакнемо истинско и свестрано утврђивање оног што је нај вредније и друштвено и ес тетски _ најоправданије и чајцелисходније.
Свакако је неопходно да сами "филмски радници, Савет филмске индустрије, дирекција фестивала, кри-
Глушчевића
тичари, јавни и културни радници искористе трајање фестивала за једну интегралнију "анализу наше краткометражне и докумен тарне продукције, јер она. како је познато, бележи висок квантитативни ниво од око 200 филмова. Да би се то потпуно схватило треба обавезно имати у ви ду и филмове који ће бити приказани у информативној секцији.
Чланови жирија су иначе мишљења да ће свој "тав према нашој краткометраж ној продукцији најбоље из разити тек својим наградама и признањима за оно што је највредније
М. М. групе у Великој
Овогодишњи фонд за школ-
| гаће са 440 милиона динара што је за око 80 милиона мање него што би према неким прорачунима било потребно да се подмире потребе дубровачких школа. Ових дана о томе је расправљао и Општин
| веза.
Према мишљењима која су изнета на овом састанку изворе допунских средстава за
би тражити у привредним организацијама и установама.
ду за школство требало би објединити средства која и-
троше за дошколовање својих кадрова што би износило најмање 10 милиона ако би се узела у обзир само нека већа предузећа. Према том предлогу неке привредне организације би требало да се појаве као суоснивачи угости тељске, медицинске, економске, учитељске и туристичке школе тим пре што за њих, затим за школу ученика У привреди и поморску школу треба само за основну делатност ове године 110 милиона динара.
Предложено је да се уведе и допунски допринос буџетима у целој општини затим по рез на малопродајни промет итд. У Народном одбору општине издвојиће се од укупних буџетских прихода 32,68
наче привредне организације |
динара | | стајао 120.000 динара. Издаци
|
|
ски одбор Социјалистичког са |
финансирање школа требало
Према овом предлогу у фон-
Изишла из штампе књига „Нултурна историја Хрватске“
Загреб, 21. фебруара
У Загребу је изишла из штампе у енглеском преводу „Културна историја Хрватске“ коју је написао Жване Црња.
На око 400 страница текста писац је у књизи дао преглед културно-историјских процеса и осветлио развој националне и ослободилачке мисли у Хрватској. Посебна пажња посвећена је приказу јужнословенских интеграционих процеса.
Књига је штампана у издању Уреда за информације Извршног већа Хрватске, 2 стручни рецензент и редактор дела био је недавно преминули академик др Мијо Мирковић. .
Дело ће бити преведено и на руски, а његово проширено издање биће објављено на српскохрватском.
Пови доктори науна на Љубљансном _ универзитету
Љубљана, 21. фебруара Ректор Љубљанског универзитета др Макс Шнудерл промовисао је данас 11 нових доктора наука. На пригодној свечаности, за докторе техничких наука промовисани су Јуриј Видович и Алојзије Павлин, за докторе електротехничких наука Бруно Русјан и Лојзе Водовник, за докторе биолошких наука Јулка Монда и Борис Шкет, за доктора правних наука Аленка Росина-Шелих. за доктора геолошких наука Рајко Павловец,. за доктора историјских наука Јанко Плетерски, за доктора археолошких наука Басин Нахтом и за доктора историје уметности Борис Вижентин. (Танјуг)
Љубљански ансамбл народних игара »Тине Романец« гостује у Великој Британији
Љубљана, 21. фебруара Чланови ансамбла народних игара „Тине Рожанец“ из Љуб љане отпутовали су на 14дневно гостовање у Велику Британију. Ово је друго госто вање љубљанске фолклорне Британији.
Траже се допунска средетва
Дубровник, фебруара | одсто а то је 440 милиона ди-
нара. Од доприноса и допун-
|ство у Дубровнику распола-|ског доприноса могуће је да
се издвоји још 158 милиона које би требало да се намене инвестицијама у школству. Али како само за основну делатност треба 530 милиона разлика ће се свакако надокнадити из средстава предвиђених за инвестиције. С друге стране само за довршење започетих школских зграда тре ба 112 милиона динара би за проширену изградњу требало још близу 50 милиона динара. Због тога је неопходно наћи изворе допунских средстава.
Из анализа трошкова школство у Дубровнику види се да је на сваког основца потрошено 39.500 динара средњошколца 62.700. док је сваки студент виших школа
за основне школе у граду при лично су реални. Међутим мале школе у сеоском делу општине представљају велику тешкоћу за«друштвени фонд за школство. У 15 патуљастих школа које немају више од по 20 ученика за сваког од њих издаје се годишње 70.000 динара. Општински савет за просвету предложио је да се затворе такве и сличне школе и да се приђе формирању цен тралних школа које би у појединим селима имале подручна одељења. Уштеде ће се постићи и спајањем администрације и наставног кадра. в.М.
Неки су, једностабно, ћушали... СЛАБЕ ОЦЕНЕ ПРЕД „ПАРЛАМЕНТОМ“ ЈЕДНОГ ОДЕЉЕЊА
То је један од осмих пазреда основне школе. случај но одабране школе У Београду. разред са _ двадесет осам ученика и четрдесет шест слабих оцена — просеч на: два кома четрдесет сепам Има у разреду и одличних и воло добрих, и вредних и мионих поимерних у сваком погледу али...
Али има их неколико са пет шест са седам слабих. па су једног дана ових тана. заказали заједнички 0оазговор. И побрр и лоши. оазговор читаве одељењске зајелнице И разредног старепг!не. са темом: полутодипли успех неуспех оно неколико радна и школска диспиплина колико ко може и колико ко не може да учи изостанци са часова. оправда ни и неоправдани. и тако ла ље све оно што уз то 1ош полази.
И тако се пред „парламентом“ једног одељења нашло неколико озбиљних проблема. ... Онћути. Откако је поме нуто његово име он само ћути. _ Значи ти (...) ништа не можеш да кажеш о својим елаћим опенама,
Он устаје и поново — ћу-
ти,
Његова колона у дневнику ишарана је црвеним и плавим бројкама. На крају
све се свело на пет непрелазних. Уместо њега — говоре лру
ги. његови, из одељења. — Ја мислим да он мало учи. а после тога недовољно
чита па не зна да се изра- |
жава.
— Шегова сестра не контролише га довољно.
— На часовима је немиран. Иначе. паметан је па му велика помоћ и није по требна.
... У одељењу су њих две се стре. рођене, Једна нема ни једну слабу оцену. друга шест.
Ни ова друга нема шта да каже.
Пада „бомба“:
Нико се у разреду не пита да ли ученица има мо гућности и услова за учење. Више руку тражи реч.
— Она има исте могућности као и њена сестра. откуд јој онда толике слабе7
— Сестра јој добро учи. За што јој не помогнет Има ли сестра шта ла каже
— Љути се кад је критику јемо, Зар је то "недругарствот То је помоћ.
Тколски педагог — психолог; ј
— Кад смо раније разговарали обећали сте да ћете учити Међутим, мене. разред ног старешину, наставнике ви сте изнервирали. Не могу да разумем да један ученик може да има пет. шест седам слабих оцена. Чини ми се да код вас нема довољ ' озбиљности у, раду. Ни лисциплине. Нека ми неко ка:ке шта се то десило јуче на часу биологије! Наставници се жале да је с вама тесто немогуће радити. Ја бих вам предложио да ви сами нађете начин како да помог нете слабим ученицима.
Председник заједнице, ученик:
— Ако нема нико више о овоме. .
— Не можемо. ићи паље лок не видимо стварне разлоге за овако слаб успех устаје ученица из последњет оеда.
— Код нас има две врсте слабих ученика: они који не могу и они који неће да уче. у
— Нећемо помагати слабима ако се они и даље буду неозбиљно односили према нашој помоћи,
— Можемо да организујемо допунске часове из математике физике и хемије Остале предмете могу и сами да уче,
— Зашто да не одвојимо мало слободног времена им помогнемо. То можемо.
«.. Изостанци:
— Откуда овако број. Зашто. на пример, (..) имаш
правданих изостанака2 И ученица (... ћути.
толико слабих оцена.
кав записник седнице „парламента“
не. Из речи разредног
ље добро. па опет...
сваком озбиљном скупу. Многи су рекли
одељења. без
ђени. можда. вредити. Многи су говорили. Неки су међутим. ЈИ ВЕНУ — ћутали
Б,. ЈОБАНОВИЋ
док |
за |
за |
Гостовање Симфонијског оркестра РТ Љљубљана У Загребу; на програму Кон-
тар награђен Прешерновом наградом за 1962; солиста Дејан Бравничар, диригент Антон Нанут.
Дисциплинирано и предано чланови Симфонијског оркестра Радио-телевизије Љубљана прионули су да што вер није остваре два опречна задатка, хетерогена и по стилу и по техничким захтевима. „Интродукција, арија и престо“ италијанског барокног мајстора Бенедета Марчела веома је деликатна партитура која особито у брзим одломцима тражи лепршаву лакоћу и виртуозно савладавање инструмената, а у полаганим ши роке лукове мелодијских линија. Оркестар је у доброј ме ри постигао и једно и друго, па је апстрахујући мање непрецизности у _виртуозним пасажима — музика осамназестог столећа звучала аутентично. Концерт за виолину и оркестар савременог словеначког композитора Матије Бравничара, награђен недавно „Прешерновом наградом“ за 1962. представљао је за ансамбл оз биљан камен пробе, јер је оркестар у њему на многим местима третиран као равноправан фактор солисти. Звуковна равнотежа појединих орке стралних скупина била је добро одмерена, тако да се упркос густом преплитању деоница увек могла пратити темељна мисао. Штета само што је оркестар као целина у више наврата био за нијансу прејак, па су неке важне реплике солисте остале без правота ефекта.
Бравничаров Концерт за виолину одаје сва карактеристична обележја његове умет ности. Но музички говор заснован на тековинама експресионизма нигде не постаје сам себи сврхом. Штавише. чини се да Бравничар у том делу местимично посеже за опорошћу само зато да би потиснуо интимне осећаје. Међутим, то је само привидно, јер је њетов концерт субјективна испо вест уметника који живи 60гатим унутрашњим животом, о чему сведоче бројне лирске
Мила | Шпарок
Изложба слика у Уметничком павиљону Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу.
Импозантним бројем од 35 уља изложених у Уметничком павиљону Југослопенске академије дебитовала је сликарка Мила Штрок пред загре
| бачком публиком. Без академ
ског ликовног образовања аматерка. али аматерка. којој сликарство није само хоби случајна разонода већ свакодневна потреба. властити унутарњи императив да ликовно изрази све доживљено и проживљено, да кичицом и палетом забележи збивања свог живота од раних сећања на детињство. до славних али сурових и тешких дана борбе и победе. као и своје ангажовање у савременим светским збивањима.
Без још потпуно дефинисаног ликовног рукописа, у тражењу аутохтоног израза, сликарка је искрено и непретенциозно изложила своја сликарска настојања, настала У току последње две године. од првих постимпресионистичких
па
велики ти двеста једанаест оправданих и седамнаест нео
— Кад она има толико изостанака јасно је што има
... Ови успутно записани де таљи нису ушли ни у камалог једног од осмих разреда основне школе. случајно одабране, па ипак — помало карактеристич старешине овот одељења сазна је се да највећи број учени ка живи у добрим материјал ним и осталим условима. да има могућности за рад. инте литенција је на висини. здрав
На крају је било и обећања и закључака. као а
отворену реч о својима из клупе. из устручавања, без бојазни да ће се погонаљутити, у-
ледно-
платна преко драматске експресије до нефигурације. Ипак. у шароликој и разноли-
КОЛ НАСИУ
—______МУЗИКА .Концерт Маши је Брабничара
церт за виолину и оркес- |
ЛИКОВНА УМЕТНОСТ
МИЛИОНИТИ ПОСЕТИЛАЦ
У Народном позоришту у Сомбору све је спремно за дочек милионитог посетиоца који се очекује крајем марта. Истовремено позориште ће прославити 17-тодишњицу. постојања. Позоришна зграда је, додуше, изграђена још 1880. али су у њој пре оснивања сталног ансамбла гостовала само позоришта из већих градова, углавном из Новог Сада. Осијека и Суботице. За 17 година сомборско позориште је приказало 190 комада на 3.500 представа пред 980.000 посетилаца. Од тога је 740.000 гледалаца било у Сомбору, док су остале представе извођене на гостовањима. Сомборски ансамбл је досада добио многа признања и похвале. Удружење драмских уметника Србије наградило је шест глумаца и два редитеља из Сомбора, а на сусретима војвођанских позоришта овај ансамбл је неколико пута награђен. На слици: сцена из драме „Лиси Краун“ у извођењу сомборског Народног позоришта.
= Т
Матија Бравничар
епизоде сугестивне романтичке изражајности. Дочаравајући веома децентно народни призвук, Бравничар није пропустио ни да у оквиру апсолутне музичке форме истакне своју склоност према програмској концепцији. Такав поступак ишао је, додуше, на уштрб формалне јасноће, али њу је Бравничар обилно надокнадио богатом садржајношћу музике. |
Виолинист Дејан Бравничар био је протагонист какав се само може пожелети. 3Зрео уметник који јесавладао све тајне свога инструмента он се суверено уносио у музички садржај композиције, потцртавајући рељефно све важније замисли. С обзиром на изузет не техничке захтеве солистичке деонице, његов је успех још вреднији.
Важан удео у уметничком обликовању програма отпада и на диригента Антона Нанута. Све добре стране оркестра које су се испољиле у првом делу вечери, а нарочито у Бравничаровом концерту. биле су могуће и зато, што је за пултом стајао сериозан уметник који је темпераметно, зли одмерено и без великих гестова знао да у прави час интервенише. Уживљавајући се у психу својих младих музичара оним је давао подстицај који је нашао одјек у њиховом остварењу.
Др К. КОВАЧЕВИЋ
кој множини експоната чини се да је драматска експресија с акцентом на боји она кар динална доминанта око које се крећу основне преокупације Миле Штрок.
· Драма рата у свој својој дијаболичној језивости, затомљена у подсвести, враћа се на платну сликарке у виду снажне експресивне визије с опоменом да се прошлост никад више не понови. Платна „Глад“, „Колона“, „Згариште“,
„Борбени пејзаж“. „Збег“ по-“ тресна су сведочанства а ује-»
дно и оптужба једног времена када је хуманост била деградирана. У некима од њих евидентна је асоцијација на Радаушеве „Тифусаре“. Своје ликовне реакције на савремена збивања сликарка
је обележила платнима „Ковитлац“ (Куба) и „Катаклизма“. Финим осећајем за детаљ одликују се платна „Шума“,
„Пред буру“ и „Руина“.
Тражење поезије у свакодневном животу. оплемењивање свог властитог доживљаја у свим могућим ситуацијама проживљеног, суштина су данашњег сликарства Миле Штрок и на тај начин можемо интерпретирати њен став према свету. ,
Иво ТОМЉАНОВИЋ СВЕТУ
инг
аетт“